Vidimo da se niste registrovali,da bi izbegli ovu dosadnu poruku-Molimo Vas da se registrujete na Balkan-Caffe Forum kako biste videli celu poruku!We see that you are not registered, to avoid this annoying message-Please register on the Balkan Cafe Forum to view the whole message!
Vlasnik BC Foruma
BALKAN - CAFFE YU od 00- 24 casa
balkan-caffe
__________
Vidimo da se niste registrovali,da bi izbegli ovu dosadnu poruku-Molimo Vas da se registrujete na Balkan-Caffe Forum kako biste videli celu poruku!We see that you are not registered, to avoid this annoying message-Please register on the Balkan Cafe Forum to view the whole message!
Vlasnik BC Foruma
BALKAN - CAFFE YU od 00- 24 casa
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
BALKAN - CAFFE YU od 00- 24 casa
< class="" height="25">
Traži
< class="" height="25">
Ko je trenutno na forumu
Imamo 6 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 6 Gosta
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 109 dana Pet Feb 02, 2024 1:14 pm
Pristupi
< class="" height="25">
Zadnje teme
< class="" height="25">
Partners
Prijateljski Facebook Support for Muammar al Gaddafi from the people of SerbiaОва група је направљена како би се пружила подршка либијском народу и њиховом вођи Муамеру ел Гадафију у борби против Америке и прозападних сила This group was created to support the Libyan people and their leader Muammar al Qaddafi-ju in the fight against America and Western أنشئت هذه المجموعة لدعم الشعب الليبي وعلى زعيمهم معمر القذافي جو في الحرب ضد أمريكا والقوى الغربية Страница: 74.672 људи каже да им се ово свиђа. TRAŽIMO UREDNIKE-MODERATORE IZ CELE BIVŠE EX-YU,A MOGU I NAŠI LJUDI IZ INOSTRANSTVA.SVA ZAINTERESOVANA LICA NEKA OSTAVE PODATKE DOLE NIŽE ILI SE JAVE LIĆNO NA NEKI OD MAILOVA-MSN KOJA SU TAKODJE DOLE NIŽE POSTAVLJENA Vlasnik BC Foruma:
1. the links are visible fr forum members only 2. One has to post something in order to see links 3. please do not duplicate posts ie. to post all the time the same thing or only smileys, this will be considered as spam and you will be removed from forum! THANK YOU - YOU BALKAN-CAFFE --------
Naslov: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:40 pm
N A J V A Ž N I J E V E S T I D A N A
11. jun 2007. Vlada Srbije će poništiti akt o jednostranoj nezavisnosti Kosmeta
Zbog mogućnih najava da bi albanski separatisti mogli da proglase jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, Vlada Srbije je već pripremila odluku kojom bi poništila akt o jednostranoj nezavisnosti, odnosno stvaranju druge države na svojoj teritoriji, potvrđeno je juče Tanjugu u kabinetu predsednika Vlade Srbije. Ukoliko bi albanski separtatisti proglasili jednostranu nezavisnost, Vlada Srbije bi u istom trenutku donela akt kojim se poništava jednostrana nezavisnost, jer je, saglasno Ustavu Srbije, Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije, navodi se u saopštenju.
11. jun 2007.
Koštunica: SAD ne može da poklanja ono što nije njeno vlasništvo
Premijer Srbije Vojislav Košrunica izjavio je, da je pravo Amerike da, shodno njenim interesima podržava pojedine države i narode, ali ne tako što će im poklanjati nešto što nije njeno vlasništvo. Sjedinjene Države moraju da pronađu drugi način za ispoljavanje naklonosti i ljubavi prema Albancima sa Kosmeta, umesto što ih daruje srpskim teritorijama, rekao je Koštunica. On je naglasio da je Srbija s punim pravom ogorčena na američku politiku rešavanja pitanja Kosmeta, i podsetio da je Amerika bombardovanjem Srbije načinila veliku grešku i za prošli i za ovaj vek. *Opširnije na strani Kosovo i Metohija 11. jun 2007.
Brisel o izjavi Buša: Rešenje za Kosmet se mora naći u SB
Evropska komisija je ponovila stav da odluka o budućem statusu Kosmeta mora biti donesena u SB i naglasila da je evropski komesar za proširenje Oli Ren pozivao da se nađe pravno i politički jasno i održivo rešenje, bez odlaganja. To je saopštila Renov portparol Kristina Nađ, na pitanje novinara da li je Evropska komisija i dalje spremna da uputi misiju u Pokrajinu, pošto sve govori da u SB ne može biti izglasana rezolucija o statusu Kosmeta, a u svetlu izjave američkog predsednika Džordža Buša da će Kosovo biti nezavisno, i stava Moskve koja se protivi nametanju takvog rešenja. Nađ je ponovila Evropska komisija podržava predloge izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji treba da budu osnova za novu rezoluciju SB o Kosmetu.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:41 pm
Vlada će poništiti akt o jednostranoj nezavisnosti Kosmeta
Zbog mogućnih najava da bi albanski separatisti mogli da proglase jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, Vlada Srbije je već pripremila odluku kojom bi poništila akt o jednostranoj nezavisnosti, odnosno stvaranju druge države na svojoj teritoriji, potvrđeno je juče Tanjugu u kabinetu predsednika Vlade Srbije. Ukoliko bi albanski separtatisti proglasili jednostranu nezavisnost, Vlada Srbije bi u istom trenutku donela akt kojim se poništava jednostrana nezavisnost, jer je, saglasno Ustavu Srbije, Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije, navodi se u saopštenju.11. jun 2007.
Koštunica: SAD ne može da poklanja ono što nije njeno vlasništvo Premijer Srbije Vojislav Košrunica izjavio je, da je pravo Amerike da, shodno njenim interesima podržava pojedine države i narode, ali ne tako što će im poklanjati nešto što nije njeno vlasništvo. Sjedinjene Države moraju da pronađu drugi način za ispoljavanje naklonosti i ljubavi prema Albancima sa Kosmeta, umesto što ih daruje srpskim teritorijama, rekao je Koštunica. On je naglasio da je Srbija s punim pravom ogorčena na američku politiku rešavanja pitanja Kosmeta, i podsetio da je Amerika bombardovanjem Srbije načinila veliku grešku i za prošli i za ovaj vek. Nova greška u vidu jednostranoj nezavisnosti Kosmeta predstavljala bi nepravdu i novo nasilništvo koje srpski narod ne bi zaboravio i zato Srbija očekuje da se Vašington pridržava Povelje UN i da ne poseže za pravnim nasiljem, istakao je Koštunica. Prema njegovim rečima, ako se Sjedinjene Države unapred ogluše o međunarodno pravo, onda bi trebalo da znaju da će Srbija odbaciti i poništiti svaki oblik nezavisnosti Pokrajine. Za Srbiju nikada neće postojati nezavisni Kosmet, već će, naprotiv, uvek biti i ostati satavni i neotuđivi deo Srbije, istakao je Koštunica.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:42 pm
11. jun 2007.
Samardžić: SAD ne odlučuju o nezavisnosti Kosova Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, izjavio je da SAD ne mogu da odluče o nezavisnosti teritorija drugih država, posebno ne suverenih i demokratskih zemalja. Povodom izjave američkog predsednika Džordža Buša da Vašington smatra da Kosmet treba da dobije nezavisnost, Samardžić je agenciji Beta rekao da je to račun bez krčmara i da su i Amerikanci toga svesni. Amerika može da odluči samo da jedna njena federalna jedinica ili država mogu da budu nezavisne, ali ne može da odluči o nezavisnosti teritorija drugih država, pogotovo ne suverenih i demokratskih, precizirao je Samardžić. On kaže da, ako je, pak, Amerika toliko zainteresovana da Albanci žive na nezavisnoj teritoriji, onda neka im sama na svom prostoru da teritoriju na kojoj će to biti. Samardžić je naveo da bi davanje nezavisnosti Kosmetu bilo drastično kršenje međunarodnog prava i pravno i faktičko nasilje. Podsetivši da je Rusija jasno iznela stav da će uložiti veto na rezoluciju o Kosmetu koja je protivna međunarodnom pravu i interesima Srbije, Samardžić je ukazao da postoji pretnja da će Priština jednostrano proglasiti nezavisnost, a da će zatim SAD to priznati. Međutim, prema njegovim rečima, takva pretnja neće pasti na plodno tle, jer Srbija ima državnu politiku iza koje stoje svi državni organi, podršku Rusije i jednog broja zemalja u SB, kao i razumevanje velikog broja evropskih zemalja. To je za sada dovoljno da Srbija ne poklekne, rekao je Samardžić.
11. jun 2007.
Brisel o izjavi Buša: Rešenje za Kosmet se mora naći u SB
Evropska komisija je ponovila stav da odluka o budućem statusu Kosmeta mora biti donesena u SB i naglasila da je evropski komesar za proširenje Oli Ren pozivao da se nađe pravno i politički jasno i održivo rešenje, bez odlaganja. To je saopštila Renov portparol Kristina Nađ, na pitanje novinara da li je Evropska komisija i dalje spremna da uputi misiju u Pokrajinu, pošto sve govori da u SB ne može biti izglasana rezolucija o statusu Kosmeta, a u svetlu izjave američkog predsednika Džordža Buša da će Kosovo biti nezavisno, i stava Moskve koja se protivi nametanju takvog rešenja. Nađ je ponovila Evropska komisija podržava predloge izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji treba da budu osnova za novu rezoluciju SB o Kosmetu.
11. jun 2007. 13:07
Buš: Nezavisnost za Kosovo, perspektiva za Srbiju Američki predsednik Džordž Buš, ponovio je u Sofiji da Kosovo mora da bude nezavisno, ali i da Srbiji treba ponuditi perspektivu integracije u NATO kako bi prihvatila gubitak te pokrajine. Došao je trenutak da se pogura plan o nadgledanoj nezavisnosti izaslanika UN Martija Ahtisarija, rekao je Buš na zajedničkoj pres konferenciji s bugarskim predsednikom Georgijem Prvanovim. Buš se, međutim, saglesio s bugarskim predsednikom da je neophodno da se Srbiji jasno pokaže da je za nju moguć bolji put, ka NATO-u i EU. To bi značilo i bolje odnose sa SAD, dodao je Buš.
11. jun 2007. 9:18
Jeremić: Bušova izjava u funkciji jačanja pregovaračke pozicije
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, izjavio je sinoć da je izjava američkog predsednika Džordža Buša u Tirani da Kosmet treba da dobije nezavisnost više u funkciji učvršćivanja pregovaračke pozicije Vašingtona uoči debate o južnoj srpskoj pokrajini koja treba uskoro da otpočne u SB UN i u kojoj Sjedinjene Države imaju jaku opoziciju takvom stavu. Bušova izjava ne predstavlja bilo kakvo iznenađenjem jer je on izneo stav koji je odavno poznat i koji je zvanični stav administracije SAD, rekao je Jeremić. On je ponovio da je za Srbiju bilo kakav oblik nezavisnosti Kosmeta neprihvatljiv i da se Beograd zalaže za nastavak pregovora, ističući da Srbija nije usamljena u takvom stavu u SB. U ovom trenutku u SB daleko je od toga da postoji saglasan stav za izglasavanje rezolucije koja bi otvorila put za nezavisnost Kosmeta, istakao je Jeremić.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:42 pm
10. jun 2007. 17:37
Predlog rezolucije Srpskog kokusa za budućnost Kosmeta
Američki kongresmeni, članovi Srpskog kokusa, republikanski predstavnik iz Indijane Den Barton i demokratska predstavnica iz Ilinoisa Melisa Bin, podneli su Predstavničkom domu Kogresa predlog rezolucije kojom se od Vašingtona traži da podrži rešenje za budući status Kosova i Metohije koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu. Njihov stav je da novi pregovori i diplomatski napori ne predstavljaju odugovlačenje procesa i da je bolje naći rešenje koje bi prihvatile obe strane, nego se suočiti sa novom krizom i sukobima na Balkanu.
10. jun 2007. 17:37
Rusija neće promeniti stav o Kosovu
Rusija neće promeniti svoje protivljenje nezavisnosti Kosova uprkos želji američkog predsednika Džordža Buša da se status pokrajine reši uskoro, izjavio je agenciji Rojters neimenovani visoki ruski zvaničnik. Čvrst stav Rusije motivisan je željom da podrži Srbiju kao tradicionalnog saveznika, ali i da pokaže svoj uticaj na medjunarodnoj sceni u sporu sa zapadnim zemljama, objasnio je ruski diplomata.
10. jun 2007. 17:15
Mladenović: Nema rezolucije zbog čvrstog ruskog stava
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović izjavio je da je potpuno sigurno da zbog čvrstog ruskog stava u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija neće proći rezolucija o nezavisnosti Kosova i Metohije. Ako SAD daju zeleno svetlo albanskim sepratistima da protivno rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN proglase jednostranu nezavisnost, to direktno znači da je Amerika 1999. godine bombardovala Srbiju da bi se otelo 15 odsto naše teritorije, rekao je Mladenović.
10. jun 2007. 16:50
Delegacija Vlade Srbije završila posetu Rusiji
Delegacija Vlade Srbije, koju je predvodio premijer Vojislav Koštunica, otputovala je iz Sankt-Peterburga, gde je protekla dva dana učestvovala u radu 11. Medjunarodnog ekonomskog foruma. Premijer Srbije je juče u severnoj ruskoj prestonici razgovarao sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, pre svega, o pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije i jačanju privredne bilateralne saradnje. Putin je rekao da se Rusija protivi nezavisnosti Kosova i Metohije, a srpski premijer je još jednom dobio uveravanje od zvanične Moskve da u Savetu bezbednosti UN neće proći rezolucija kojom se krši Povelja UN i Rezolucija 1244. Koštunica je ponovio da plan izaslanika UN Martija Ahtisarija otvara put za stvaranje nezavisne države Kosovo na teritoriji Srbije, što predstavlja brutalan primer kršenja medjunarodnog prava i da je samo zahvaljujući principijelnom stavu Rusije osujećena namera da Savet bezbednosti UN izglasa rezoluciju po kojoj bi po prvi put u istoriji, jednoj državi-članici bilo oteto 15 odsto njene teritorije.
10. jun 2007. 16:33
Đurić: Potvrđena zajednička politika oko Kosmeta
Komentarišući izjavu američkog predsednika Džordža Buša u Tirani da Kosovo treba da bude nezavisno, savetnik srpskog premijera za medije Srdjan Djurić je rekao da o budućem statusu južne srpske pokrajine ne odlučuju SAD, već Savet bezbednosti UN, koji je obavezan važećom Rezolucijom 1244 i Poveljom UN. On je naglasio da je posle jučerašnjeg razgovora predsednika Rusije Vladimira Putina i premijera Srbije Vojislava Koštunice u Sankt Peterburgu potpuno jasno da u SB ne može proći nezavisnost Kosova. Za zvanični Beograd je od najveće važnosti što je predsednik Putin ispoljio čvrstu podršku Srbiji da u Savetu bezbednosti UN ne može da prođe nijedan predlog rezolucije na osnovu koje bi došlo do rasparčavanja i stvaranja nezavisnog Kosova na njenoj teritoriji, istakao je Đurić.
10. jun 2007. 16:20
Bušova izjava motivisana političkom borbom unutar SAD
Izjava predsednika SAD Džordža Buša da Kosovo treba da bude nezavisno motivisana je unutrašnjom političkom borbom i odnosom republikanaca prema demokratama, ocenio je direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. Bušove reči nemaju potvrdu u nacrtu rezolucije koju je Amerika spremila jer tamo se Kosovo ne definiše kao nezavisno, nego kao multietničko, kazao je Janjić. On je istakao da, ipak, treba sačekati sednicu Saveta bezbednosti 17. juna i videti da li će Amerika tražiti glasanje o pripremljenoj rezoluciji, kao i susret Buša sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, dodajući da će na tom sastanku biti dogovoreno kada će rezolucija biti doneta i kakav će biti njen ishod.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:43 pm
10. jun 2007. 16:08
Buš: SAD su odlučile da Kosovo treba da bude nezavisno
Kosovo treba da bude nazavisno, izjavio je u Tirani američki predsednik Džordž Buš. SAD će pokušati da nadju rešenje koje će zadovoljiti i Rusiju i Srbiju, kako bi nezavisnost išla glatko. Ukoliko se to ne desi, zvanični Vašington će Savetu bezbednosti podneti novu rezoluciju, rekao je Buš, ističući da ishod svakog pregovaračkog procesa mora biti nezavisnost Kosova. Nezavisnost je cilj i to treba da znaju građani Kosova, poručio je Buš dodajući da Srbija treba da zna da SAD podržavaju njene evroatlantske integracije. Američki predsednik, koji je jutros doputovao iz Rima u jednodnevnu posetu Tirani u okviru svoje evropske turneje. 10. jun 2007. 14:12
Koha Ditore: Odlaganje statusa najmanje do jula
Iako jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova preostaje kao poslednja alternativa, kosovski predstavnici odlučni su da čekaju najmanje do jula kada će se opet sastati predsednici SAD-a Džordž Buš i Rusije Vladimir Putin, piše prištinski dnevnik "Koha Ditore". Portparolka premijera Kosova Ulpijana Ljama rekla je listu da alternativa koja ostaje Kosovu posle samita G8, jeste odlučna diplomatska ofanziva da bi se postiglo usvajanje nove rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti UN. Portparol predsednika Kosova Džavit Bećiri naveo je da za Kosovo postoji samo jedna opcija - a to je nezavisnost, kako predviđa i plan izaslanika UN Martija Ahtisarija. Politički analitičari na Kosovu su, međutim, skeptični u pogledu toga da će novi susret Buš – Putin, početkom jula, dovesti do preokreta u vezi statusa Kosova. Oni ocenjuju da se na samitu G8 jasno videlo da SAD nisu zaintresovane za pogoršanje odnosa sa Rusijom, naročito po pitanju južne srpske pokrajine. 09. jun 2007. 18:04
Buš:Vreme za odluku o nadziranoj nezavisnosti Kosova
Američki predsednik Džordž Buš rekao je u Rimu da je došlo vreme da se usvoji plan o nadziranoj nezavisnosti Kosova, preneo je AFP. Italijanski premijer Romano Prodi, na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa Bušom, rekao je da su on i američki predsednik razgovarali o klimatskim promenama i siromaštvu u svetu, kao i o Kosovu, Libanu, Avganistanu i Kini. Buš je tom prilikom odbio nastavak razgovora o rešenju statusa Kosova i rekao da je vreme da se usvoji plan zasnovan na predlogu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Marija Ahtisarija koji će omogućiti nadziranu nezavisnost za Kosovo. 09. jun 2007. 16:48
Putin: Pozicija Rusije o Kosovu je poznata i nije promenjena
Pozicija Rusije o Kosovu i Metohiji dobro je poznata. Ona je formulisana odavno i nije promenjena, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom u Sankt Peterburgu.Putin je rekao da su njegovi pogledi o Kosovu i Metohiji razlikuju od pogleda kolega sa Zapada, ali da je posle samita Grupe 8 u Nemačkoj stekao utisak da ruski partneri sada bolje razumeju pristup Moskve. Koštunica je, zahaljujući na pozivu za učešće na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, rekao ruskom predsedniku da je pitanje Kosova i Metohije ne samo srpsko, ne samo srpsko-rusko, nego svetsko pitanje. Kosovo Srbiji nije samo prošlost, nego i sadašnjoj i budućnost, rekao je Koštunica, ističući istorijsku važnost podrške Rusije i predsednika Putina Srbiji.
09. jun 2007. 15:56
Bernardini:Građani Kosova da imaju strpljenja i poverenja
Zabrinutost građana zbog mogućnosti odlaganja rešenja statusa Kosova do sada se nije odrazila na bezbednosno stanje, rekao je zamenik komandanta Kfora, general Roberto Bernardini. On je pozvao građane da imaju poverenja i strpljenja u periodu dok se čeka nova rezolucija Saveta bezbednosti UN za Kosovo. Bernardini je dodao da je bezbednosna situacija na Kosovo mirna i da je Kfor spreman da očuva sigurnost. 09. jun 2007. 14:29
Kosovo: prva runda pripala Putinu
Vašington i Moskva su svojim saveznicima na Balkanu puno obećali i sada preti opasnost da izgube ugled, mada je prvu rundu dobio ruski predsednik, ocenjuje danas bečki dnevnik "Prese". Kosovo se nalazi neposredno pred nezavisnošću, i još ove nedelje će se o tom slučaju glasati u Savetu bezbednosti UN, uveravali su Amerikanci kosovske Albance. Sa istim obećanjima su Rusi srpskoj braći obećali da će svim sredstvima to sprečiti, naglašava dnevnik. Prva runda u ovoj borbi pripala je ljubitelju borilačkih veština Vladimiru Putinu. On je uspeo Amerikance i Evropljane da zastraši svojom javno iznetom odlučnošću. Ideja da se početkom nedelje u Savetu bezbednosti UN glasa o Kosovu, kako bi se naterala Moskva na izjašnjavanje i da bi se videlo da li će stvarno iskoristiti veto, je ipak odbačena, kako se pre samita G8 ne bi pogoršalo raspoloženje ruskog medveda. Time ništa nije dobijeno, jer Moskva nije promenila svoj stav ni jedan milimetar", konstatuje "Prese".:sr:::
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:44 pm
09. jun 2007. 14:23
Frenks: Stanje verskih prava na Kosovu zabrinjavajuće
Republički kongresmen i član kokusa Predstavničkog doma za ljudska prava Trent Frenks izrazio je zabrinutost stanjem verskih sloboda na Kosovu uz ocenu da kosovske privremene vlasti nisu bile dovoljno efikasne u zaštiti ljudskih i verskih sloboda. Frenks, koji je kopredsedavajući Radne grupe za verska pitanje i član srpskog kokusa, ocenio je da Ujedinjene nacije svojim prisustvom na Kosovu nisu ispunile očekivanja tokom proteklih godina. On je upozorio da na Kosovu postoje problemi sa trgovinom ljudima i trgovinom drogama i da bi "to moglo da dovede do situacije pogodne za terorizam".
09. jun 2007. 14:14
Diplomate nastavljaju pregovore o Kosovu i Metohiji
Diplomate zemalja Kontakt grupe za Kosovo i Metohiju će iduće nedelje nastaviti razgovore o eventualnom kompromisnom dogovoru o sudbini Kosova i Metohije, piše londonski "Fajnenšel tajms". Komentator londonskog lista primećuje da vodeće zapadne zemlje i pored diplomatskog ćorsokaka ne odustaju od Ahtisarijevog plana i nezavisnosti Kosova mada nije jasno kako će to biti izvedeno. Američke diplomate se, ističe se, i dalje nadaju da će "intenzivnom diplomatijom" uspeti da ubede Rusiju da u Savetu bezbednosti da podrži nezavisnost Kosova. Na toj nadi, ocenjuje "Fajnenšel tajms", Amerika traži od lidera kosmetskih Albanaca da budu strpljivi i dozvole još vremena.
09. jun 2007. 14:11
Srbija da se sa Rusijom zauzme za nastavak pregovora
Donedavni član pregovaračkog tima Beograda za Kosovo i Metohiju Leon Kojen ocenio je da Srbija, posle upravo završenog samita G8, treba da se, zajedno sa Rusijom, čvrsto zauzme za nastavak pregovora o budućem statusu pokrajine. Prema njegovim rečima, samit G8 pokazao je da se o budućem statusu Kosova i Metohije mora razgovarati sa Rusijom, i da nove rezolucije Saveta bezbednosti UN neće biti dok god zapad ne nađe zajednički jezik sa Moskvom po tom pitanju. Prema njegovoj oceni, proces odlučivanja o budućem statusu Kosova može biti nastavljen na dva načina - otvaranjem dijaloga zapada sa Rusijom, što podrazumeva nastavak traganja za kompromisom Beograda i Prištine, ili nastavkom insistiranja na planu Martija Ahtisarija. 09. jun 2007. 12:27
Koštunica:Srbija odbacuje pokušaj nasilnog prekrajanja KiM
Premijer Vojislav Koštunica je u obraćanju učesnicima 11. Medjunarodnog ekonomskog foruma u Sankt- Peterburgu izjavio da Srbija u potpunosti i unapred odbacuje pokušaj nasilnog i protivprirodnog prekrajanja svojih granica i u isto vreme insistira da se za Kosovo i Metohiju pronađe rešenje koje neće dovesti u pitanje temeljne principe međunarodnog prava. Premijer je rekao da plan da se rezolucijom na osnovu predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija otvori put za stvaranje nezavisne države Kosovo na teritoriji Srbije, kao međunarodno priznate države, predstavlja brutalan primer pokušaja kršenja međunarodnog prava. Još teži primer kršenja međunarodnog prava predstavljalo bi proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije, to bi bio čin direktnog gaženja autoriteta UN, jer bi se otvoreno kršila postojeća Rezolucija SB UN 1244, kojom se izričito potvrđuje suverenost i teritorijalni integritet Srbije, istakao je Koštunica. Samo zahvaljujući principijelnom stavu Rusije osujećena je namera da SB UN izglasa rezoluciju koja bi predstavljala direktno negiranje Povelje UN - koja ima odredbu o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica - i bila bi osnov da se prvi put u istoriji jednoj državi-članici UN otme 15 odsto njene teritorije, naglasio je Koštunica.
07. jun 2007.
LOŠE STANJE LJUDSKIH PRAVA NA KOSOVU Stanje ljudskih prava i ispunjenje zacrtanih standarda na Kosovu i Metohiji je nezadovoljavajuće, ocenjujeno je u godišnjem izveštaju medjunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava »Amnesti internešenel»/»Amnesty international»/. Za Srbiju bi to bio značajan argument za sprečavanje nezavisnosti, ukoliko dodje do nove rasprave o statusu pokrajine u Savetu bezbednosti UN . Ipak realnost medjunarodnih odnosa je drugačija upozorava vojni analitičar Zoran Dragišić, ocenjujući u razgovoru za «Medjunarodni radio Srbija» da će rešenje ovog pitanja ipak prvenstveno zavisiti od interesa i dogovora izmedju velikih sila. Priredio Mladen Bijelić.
Ukoliko bi se, uprkos ugrožavanju osnovnih ljudskih i manjinskih prava, priznala nezavisnost Kosova i Metohije , to bi predstavljalo veliku mrlju na licu savremene civilizacije, ocenio je Dragišić. Izveštaj je korektan dodaje Dragišić, navodeći da se u njemu ukazuje na istinske probleme u pokrajini.Iz toga se vidi da kosovsko društvo nije spremno da ovom trenutku ima državu, jer izveštaj jasno pokazuje da privremene kosovske institucije ne drže situaciju u pokrajini pod kontrolom .Ovaj izveštaj, jednako kao i prethodni izveštaj specijalnog predstvanika Generalnog sekretara UN Kai Aidea /Kei Eide/, ukazuje da nema značajnijih pomaka kad je u pitanju ispunjavanje standarda na kojima su, kad su u pitanju osnovna ljudska prava i slobode, insistirale UN, kao osnovnom preduslovu da se uopšte pridje reševanju konačnog statusa.
Navodi iz izveštaja su jak argument za Srbiju, ali je, ipak, realnost medjunarodnih odnosa uveliko drugačija i u njima je sila često iznad zakona i prava, upozorava Dragišić. «Ukoliko se interesi velikih sila po tom pitanju ne poklope, konkretno ukoliko SAD ne daju Rusiji nekakve ustupke za nezavisnost Kosova, realna su očekivanja da će taj proces utvrdjivanja statusa biti odložen . U tom slučaju bi Srbija imala mogućnost da kroz nove pregovore obezbedi za sebe bolju poziciju» rekao je Dragišić. Medjutim ,»ukoliko se SAD i Rusija dogovore izmedju sebe po nekom drugom pitanju, onda je sasvim jasno da taj argument neće mnogo značiti i pomoći Srbiji da očuva svoju teritorijalnu celovitost», zaključio je Dragišić. Inače, u godišnjem izveštaju»Amnesti interenešenela» se konstatuje da su ratni zločini počinjeni nad Srbima i drugim manjinama mahom ostali nekažnjeni, jer UNIMIK policija na Kosmetu još nije sprovela istragu o nerazjašnjenim slucajevima otetih članova manjinskih zajednica. Reč je o etnički motivisanim napadima, odnosno Albancima koji su kamenovali autobuse koji su prevozili Srbe ili podmetanju eksplozivnih naprava na srpska vozila i kuće, odnosno uništavanju i pljačkanju objekata srpske pravoslavne crkve.
Većina počinilaca medjuetničkog nasilja na Kosovu, takodje je i dalje nekažnjena, a nasilje nad ženama i trgovina ženama radi prisiljavanja na prostituciju, takodje je veoma raširena pojava.Kad je u pitanju povratak raseljenih na Kosovo, broj povratnika je i dalje veoma mali, a oni koji su prinudno vraćeni na Kosovo iz zemalja EU, veoma retko dobijaju pomoć i podršku od vlasti.Uprkos svemu, na Kosovu je ukinuta i jurisdikcija ombudsmana nad UNMIK-om, upozorava u godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prva u Srbiji «Amnesti internešenel».
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:44 pm
29. maj 2007.
POSETA ZAMENIKA MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA KUBE BEOGRADU
- Havana smatra da je Kosmet unutrašnje pitanje Srbije- Kosmetska problematika u poslednje vreme izaziva veliku zabrinutost međunarodne zajednice, a Kuba smatra da je pitanje Kosmeta stvar unutrašnje politike Srbije i protiv je svakog nametanja rešenja spolja, izjavio je zamenik kubanskog ministra inostranih poslova Eumelio Kabaljero Rodriges u ekskluzivnom razgovoru za Međunarodni radio Srbije. Pripremila Slavka Sunajko.
Ministar Rodriges je, pored ostalog, istakao da je zvanični stav Kube da rešenje za Kosmet mora da bude zasnovano na osnovnim principima UN i Pokreta nesvrstanih zemalja. Mora biti poštovan teritorijalni integritet i nemešanje u unutrašnje stvari suverenih država, kao i princip da se do rešenja dođe mirnim putem uz uvažavanje interesa obe strane, naglasio je Eumelio Kabaljero Rodriges. Zamenik ministra inostranih poslova Kube, pozitivno je ocenio posetu Republici Srbiji i razgovore koje je imao sa najvišim srpskim zvaničnicima. Prema njegovim rečima, veoma je značajno i to što je Kuba sa ministarstvima za zaštitu životne sredine i inostrane poslove Srbije, potpisala sporazume koji će biti osnov za dalji razvoj bilateralnih odnosa dve zemlje.
Eumelio Caballero Rodriguez
Eumelio Kabaljero Rodriges je posebno ukazao na značaj prijateljskih razgovora sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom tokom kojih su razmotrili dosadašnje bilateralne odnose i izrazili uverenje u nastavak uspešne saradnje dve države.
25. maj 2007.
Vlada inicira novu fazu pregovora Beograda i Prištine Vlada Srbije je generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu uputila zahtev o pokretanju nove faze pregovora o statusu Kosova i Metohije, sa obrazloženjem da se tako može doći do sporazumnog rešenja statusa Pokrajine između zainteresovanih učesnika. U Inicijativi usvojenoj na sednici Vlade se podseća da pregovori o budućem statusu Kosmeta, vođeni do 10. marta 2007, nisu doveli do sporazumnog predloga rešenja, kao i da je predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija potpuno neprihvatljiv za Srbiju. Predlažući ovu inicijativu Republika Srbija, svesna istorijskog značaja pravičnog rešenja problema, spremna je da u punoj meri preuzme svoj deo odgovornosti za uspešan tok i okončanje pregovora, navodi se u dokumentu. U inicijativi je istaknuto da bi takvo rešenje, uz međunarodno posredovanje, predstavljalo garant dugoročne stabilnosti i uslov nesmetanog privrednog i društvenog razvoja regiona. Da bi se ovakav cilj ostvario potrebno je stvoriti dobar pregovarački ambijent, predložiti odgovarajuću proceduru i omogućiti adekvatan vremenski okvir bez veštačkog nametanja rokova, ukazano je u dokumentu. Vlada je u inicijativi pozvala sve međunarodne učesnike da daju doprinos mirnom, trajnom, održivom i sveobuhvatnom rešenju pitanja Kosmeta na osnovu principa, normi i dobrih običaja međunarodnog prava na kojima počiva današnji međunarodni poredak.
25. maj 2007.
U OČEKIVANJU NOVIH PREGOVORA O KOSMETU Zalažući se za nove pregovore o statusu Kosova i Metohije, Srbija je više puta i različitim povodima demonstrirala svoje iskreno opredeljenje ka evropskim integracijama i ispunjenju svih medjunarodno preuzetih obaveza, ali i jasno ponovila da ni u kom slučaju ne može da pristane na promenu svojih medjunarodno priznatih granica. Osvrt Mladena Bijelića. Nikakvu kompenzaciju Srbija ne može da prihvati kao nadoknadu za izgubljeni pedalj teritorije, pa makar se radilo i o prijemu u evropsku porodicu naroda, kojoj je Srbija oduvek pripadala, istakao je ovih dana premijer Srbije Vojislav Koštunica. U sličnom tonu govorio je novi ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić iz Demokratske stranke. Već prvog dana svog mandata Jeremić je u razgovoru sa evropskim komesarom za pridruživanje Olijem Renom jasno rekao «evropske integracije i puna saradnja sa Haškim tribunalom –DA, samostalnost Kosova i Metohije –NE. Izmedju stare i nove vlade po tom pitanju postoji opšta saglasnost i kontinuitet, istakao je Jeremić i u svim ostalim susretima koje je za ovo kratko vreme imao. Iste stavove preneli su najviši zvaničnici Srbije brojnim ambasadorima i evropskim zvaničnicima na više skupova, koji su ovih dana upriličeni u Beogradu, povodom predsedavanja Srbije Komitetom ministara parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Kontinuitet izmedju stare i nove vlade po ovom pitanju, medjunarodno pravo, Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, kao i sve aktivnije uključivanje Rusije u pregovore oko statusa Kosmeta, odnosno njeno protivljenje nastojanju SAD i Francuske da se u Savet bezbednosti progura predlog Martija Ahtisarija koji bi doveo do nezavisnosti Kosova i Metohije, upućuju na mogućnost novih pregovora. No, mnogi analitičari i pravni stručnjaci ukazuju na detalje koji poništavaju razloge za optimizam. Tako direktor beogradskog Centra za ljudska prava, profesor Vojin Dimitrijević, u izjavi za za»Medjunarodni radio Srbija« ocenjuje da teško može doći do novih pregovora izmedju Srbije i kosovskih Albanaca, odnosno privremene vlade Kosova i Metohije, obrazlažući to stavovima Zapada da novi pregovori ne bi doveli do približavanja stavova i pronalaženja kompromisnog rešenja. Kao realnu opasnost Dimitrijević navodi i to što Savet bezbednosti UN može da dodje do zaključka da rešenje koje prikraćuje albansku većinu može da dovede do nereda ili poremećaja. To, po njegovoj oceni, može da bude presudno za donošenje konačnog rešenja u korist te strane. Na istu opasnost upozorava i vojni analitičar Aleksandar Radić. Svakako da je paradoks nagradjivati nekog za destruktivno i nasilno ponašanje, ali u pozadini svega je procena jedine svetske super sile da će na taj način brže i bezbolnije rešiti taj problem, odnosno interes da to učini što pre.
Svakako da takvo rešenje ne bi bilo utemljeno na medjunarodnom pravu, jer nijedan organ, pa ni Savet bezbednosti UN, nema ovlaštenje da bilo kojoj suverenoj zemlji oduzima deo njene teritorije. To je mišljenje oko kojeg, ipak, postoji saglasnost većine pravnih eksperata.
25. maj 2007.
U SUSRET ODREĐIVANJU STATUSA KOSOVA Građani Srbije imaju veoma podeljena mišljenja o načinima za rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije, pogotovo kako se ovaj problem po svemu sudeći bliži kakvom takvom privremenom ili trajnom rešenju. Dominantno je mišljenje da bi pokrajina trebalo da ostane u sastavu Republike Srbije, ali sve je veći postotak onih koji misle da Kosovo polako, ali sigurno ide ka nezavisnosti. Prilog Đure Malobabića. Na okruglom stolu o problemu statusa Kosova, politički analitičar Srećko Mihajlović je na osnovu sprovedenog istraživanja rekao da je između 40 i 50 odsto građana za Kosovo u sastavu Srbije, oko dve petine onih koji misle da će pokrajina dobiti nezavisnost, oko 15 odsto populacije bi želelo podelu Kosova, a oko 8 odsto dugotrajnu upravu administracije UN. Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković naglašava da problem Kosova predstavlja višedecenijski konflikt identiteta između Srba i kosovskih Albanaca, koji će se najverovatnije završiti nametanjem rešenja posle dugih posredovanja i medijacija. Stojiljković je mišljenja da međunarodna zajednica za ovakvo rešenje ima nekoliko argumenata, kako bi Srbija dodatno bila kažnjena kao najveći krivac za sukobe na prostoru bivše Jugoslavije. S druge strane, međunarodna zajednica, a pre svih države koje imaju pripadnike u Misiji UN na Kosovu strahuju od ekstremne reakcije Albanaca ako rešenje statusa ne bi bilo po njihovoj želji. Stojiljović kaže da će se u pregovorima Rusije i ostatka međunarodne zajednice koja utiče na rešavanje statusa Kosova, postići rešenje koje će predstavljati neku vrstu izuzetka. Po njemu rešenje kosovskog čvora će biti nadgledana nezavisnost, odnosno sa pozicija Srbije nadgledana autonomija. Srbi na Kosvu, po ugledu na Hrvatsku imaće prostora za delovanje u onoj meri u kojoj ostaju samo statistička, a ne više politička činjenica. Održiva su samo ona rešenja koja budu u evropskoj perspektivi i okvirima, zaključio je Stojiljković. Ekspert Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić smatra da se u proteklom periodu suviše pažnje posvetilo političkim pitanjima vezanim za Kosovo i Metohiju dok su ekonomska bila neopravdano potisnuta u stranu. Statističke činjenice i istraživanja na terenu pokazuju da je Kosovo, Srbija i čitav region u teškoj ekonomskoj krizi sa veoma velikim postotkom nezaposlenosti. Trgovina između preduzeća u Srbiji i na Kosovu savršeno funkcioniše i to je najbolji pokazatelj da bi u narednom periodu najveću pažnju trebalo usmeriti na rešavanje životnih pitanja i za Srbe i za Albance. Najurgentnija pitanja su oko vodosnabdevanja, izgradnje puteva, rešavanja problema nestašice električne energije, zagađenosti. Preduslov za ekonomski razvoj i evropske perspektive pokrajine i čitavog regiona su pianja stabilnosti, otvorene tržišne privrede, vladavine zakona, zaštite svojine i mnoga druga pitanja koja svakodnevno podjednako popgađaju i Srbe i Albance i sve građane regiona, naglašava Jelica Minić.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:45 pm
25. maj 2007.
PORUKA SVETOG ARHIJEREJSKOG SABORA SPC O KOSOVU
Srpska pravoslavna crkva je uverena da će se iznaći putevi razuma i pravde i da će rešavanje statusa Kosova i Metohije biti onako kako odgovovara svim stanovnicima KiM, rekao je mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije na konferenciji za novinare u Patrijaršiji nakon redovnog prolećnog zasedanja Sv. Arh. Sabora Srpske pravoslavne crkve. Prilog Ljiljane Sindjelić Nikolić. Mitroplit Amfilohije je novinarima pročitao poruku Sabora domaćoj i svetskoj javnosti o Kosovu i Metohiji. U njoj se podseća da su Kosovo i Metohija tokom vekova nastanjeni Srbima a do velikih nasilnih seoba srpskog naroda u 17 i 18 veku, Srbi su bili većinsko stanovništvo na tom području. Na KiM se nalazio centar srednjevekovne srpske države, ostavši do danas središte nacionalne, hrišćanske sakralne i profane kulture srpskog naroda. Tu, u Pećkoj patrijaršiji od 13 veka se nalazi zvanično sedište srpskih arhiepiskopa i patrijaraha, kaže se u crkvenom saopštenju. Takodje se dodaje, da po svim važećim medjunarodnim ugovorima, kao i po svim dosadašnjim rezolucijama Generalne skupštine i Saveta bezbednosti UN, po Pariskom sporazumu iz 1995. i po čitavom nizu pravnih akata Evropske Unije, Rusije, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i drugih zemalja KiM su neotudjivi deo teritorije Srbije. Uz podsćanje na ove činjenice, dodaje se da se nikako ne zaboravlja na današnji višenacionalni sastav stanovništrva KiM i zato se crkveni velikodostojnici mole "da se svim narodima i zajednicama na KiM daruje istorijsko pomirenje, mirna budućnost, život dostojan čoveka". U Poruci SPC se konstatuje da se Crkva i srpski narod nikada ne mogu odreći svog prava na opstanak i slobodan život na najdragocenijem delu teritorije države Srbije, očuvanja mnogobrojnih pravoslavnih svetinja, povratak svih prognanih sa KiM. Sve to je moguće ukoliko se KiM očuvaju kao sastavni deo Srbije sa suštinskom autonomijom. Naravno, neprihvatljivo je da KiM budu silom otrgnute od Srbije čime bi multietnički karakter i hrišćanski identitet i kultura ovog dela Evrope bili najozbiljnije dovedeni u pitanje. Eventualno davanje državne samostalnosti KiM označavalo bi gaženje Božje i ljudske pravde, otimanje vekovnih, medjunarodno priznatih i potvrdjenih prava jednom evropskom hrišćanskom narodu i stvaranje presedana sa nesagledivim posledicama kako za Balkan tako i za svet. Zbog svega toga, Sv. Arh. Sabor SPC apeluje na UN i sve uticajne države u svetu da pomognu u pronalaženju takvog rešenja, pravičnog i prihvatljivog za sve, rešenja koje će zadovoljiti i legitimne interese Srbije i legitimne interese albanske etničke zajednice na Kosovu i Metohiji.
16. maj 2007.
POSLE OSAM GODINA POSETILA SVOJU KUĆU NA KOSOVU
Mirjana Stanišić sa mužem i dvoje dece iz Peći već osam godina živi u izbegličkom kampu u Beogradu i tek nedavno je prvi put otišla da vidi svoju kuću. Prilog Ljiljane Sindjelić Nikolić. Ona je sa grupom Srba u okviru akcije "Idi-vidi" a u organizaciji medjunarodnih organizacija boravila na Kosovu i Metohiji, obišla je svoju kuću i razgovarala sa medjunarodnim i lokalnim predstavnicima o mogućnosti povratka. "Danima pre toga nisam mogla da spavam, bila sam uzbudjena, "priča nam Mirjana i dodaje da je jedva čekala da vidi rodni kraj. "Razočarala sam se. Nisam poznala Kosovo, nisam poznala svoj grad Peč. Čim smo krenuli od Mitrovice ka Peći na svakom kilometru albanske zastave, spomenici njihovoj tzv. Oslobodilačkoj vojsci, natpisi i obaveštenja su samo na albanskom, a neka mesta su dobila druga imena. Porušene su srpske kuće, crkve i manastiri. Podignute su mnogobrojne nove kuće albanske. Nisam poznala Peć u kome sam živela 36 godina, udala se, danas je sve drugačije, imala sam utisak kao da sam šahovska figura koju je neko spustio u nepoznati grad", priča ona, navodeći da su ih odvezli da vide i u kakvom su stanju njihove kuće, da ih obidju. "Moja kuća nije porušena, ali je propala potpuno. Porodica koja je tu stanovala zidala je svoju kuću pa je sa moje skinuto sve što im je trebalo, a sobe koje imaju terase danas su bez prozora i vrata. Jednostavno to nije kuća u kojoj sam rodila decu, provela najlepše godine života. Posle osam godina iščekivanja, neprospavanih noći i razmišljanja kako sve to izgleda malo je reći da sam razočarana. Kuću smo nedavno dali Habitatu na upravu i oni su je izdali novim stanarima koji bi trebalo da plaćaju stanarinu, ali oni svoje obaveze ne izvšravaju. Na Kosovu sve funkcioniše teorijski ali u praksi ništa nije kako treba. Evo, recimo u svom dvorištu sam zatekla još jednu kuću, sazidao je neki Albanac i kada sam na sastanku pitala šta da radim, rekli su, pa dobro, vi mu platite materijal i imaćete dve kuće, ali ja ne želim još jednu, srušite je a oni su odgovorili da je to nemoguće", kaže naša sagovornica. Govori i o tome da ukoliko se vrate deca ne bi mogla da pohadjaju škole na srpskom jeziku, jer ih jednostavno nema. "Nema ni posla, niko mi ne nudi da se vratim u bolnicu gde sam radila, rekli su mi da bi mogla da živim od trgovine na crno, jer većina ljudi to radi. Na ulici se kupuje sve, od cigareta, pića, parfema, do odeće i namirnica, sve je na crno, nudi se iz gepeka, ulaza zgrada. U centru grada je recimo, trafika u kojoj se prodaju cigarete ali sa jedne strane su okačene haljine, pantalone, jakne a sa druge visi zaklano jagnje. Mirjana priča kako je poželela da pozdravi u centru grada komšiju poslastičara a kada je zamoila da kombi stane, rekli su joj da to čini na sopstvenu odgovornost. "Moj komšija Albanac se veoma obradovao, ali i rastužio. Raspitivao se za moje ukućane, ja za njegove. U jednom trenutku sam čak pomislila da sam u prolazu sa posla od bolnice ka kući i da kupujem deci kolače, ali taj trenutak je brzo prošao. Rekao mi je da žali što Srba više nema i da mu je sada mnogo teže, da je korupcija velika i da je teško raditi bilo kakav posao." Prva grupa Srba koja je u okviru akcije "Idi vidi" ponovo će ići na razgovore na Kosovo i Metohiju. "Ići ću ali se pitam čemu ako ne žele da nas saslušaju, da uvaže ni jedan naš zahtev. Naravno da bi želeli da se vratimo, uostalom, mi nismo ni hteli da odemo, isterali su nas, i ne možemo ceo život da budemo izbeglice, ali za sada nema mogućnosti, mnogo je nerešenih problema, institucije ne funkcionišu, čekamo a život teče ", kazala je Mirjana Stanišić koja sa porodicom već osam godina živi u izbegličkom kampu u Beogradu.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:46 pm
KONFERENCIJA U VLADI O OBNOVI MANASTIRA NA
KOSOVU I METOHIJI
U Vladi Srbije održana je konferencija za novinare o obnovi crkava i manastira na Kosovu i Metohiji porušenih i oštećenih u martu 2004. godine, na kojoj su govorili Koordinatori Pregovaračkog tima za KiM Leon Kojen i Slobodan Samardžić, vladike Artemije i Irinej i direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gordana Marković. Izveštaj Ljiljane Sindjelić Nikolić.
Vladika raško prizrenski Artemije je podsetio da od 35 oštećenih i porušenih manastira i crkava u martovskom pogromu pre tri godine do danas nije u funkciju vraćen ni jedna od tih bogomolja, iako je potpisan Memorandum o njihovoj obnovi pod vodjstvom Saveta Evrope. On je nedavno obišao osam lokacija na kojima je, prema rečima medjunarodnih institucija, obnova započeta ili čak i završena utvrdjeno je, kaže vladika, da to nije tačno, da na većini tih lokacija čak ni pepeo ni šut nisu očišćeni.
Zato se može zaključiti da „obnova treba da posluži političkom cilju i pokaže da je Kosovo sazrelo za demokratsko i nezavisno društvo", ocenio je vladika i dodao da se u tom smislu „obnova može posmatrati kao manipulacija medjunarodne zajednice, pre svega, Saveta Evrope". Direktor Zavoda za zaštitu spomenika Gordana Marković, smatra da stoga nije održiv dosadašnji model obnove, jer je prema njemu srpska strana, koja je vlasnik kulturnih dobara neprocenjive vrednosti, isključena iz procesa obnove. Ona je podsetila da je od dolaska UNMIK i Kfora u Pokrajini porušeno, zapaljeno i oštećeno oko 150 duhovnih svetinja srpskog naroda. Koordinatori Pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Samardžić i Koen ukazali su da se zbog ovako loših dosadašnjih rezultata obnova mora postaviti na nove osnove prema evropskim i svetskim standardima, na čemu će se ubuduće insistirati. O tome su obavešteni svi relevanti medjunarodni faktori. Na Koferenciji u Vladi Srbije takodje je naglašena i potreba održivosti obnove, jer je situacija na Kosovu i Metohiji takva da su napadi na Srbe i srpsko kulturno nasledje svakodnevni. Vladika SPC je naglasio da obnova manastira bez povratka Srba nema svrhe,i založio se da se na KiM moraju stvoriti uslovi za miran život svih ljudi bez obzira na nacionalno i versko opredeljenje.
02. maj 2007.
RUDNO BLAGO KOSOVA I METOHIJE Pokrajina Kosovo i Metohija poseduje najveće rezerve lignita u Evropi, procena je stručnjaka Rudarsko – geološkog fakulteta u Beogradu. Te rezerve iznose oko 12 milijardi tona što bi, prema današnjoj dinamici eksploatacije, moglo da se koristi u narednih 16 vekova. Medjutim, pored uglja, postoje i značajna bogatstva različitih ruda, što je odvajkada skriveni razlog za veliko interesovanje pojedinih medjunarodnih faktora. O ovoj temi šire u prilogu Ranke Pavlović. Na Kosovu i Metohiji se nalazi 76 odsto ukupnih rezervi lignita u Srbiji. Iako niskog kvaliteta, ovaj ugalj je pogodan zaetohiji eksploataciju jer se nalazi na maloj dubini, smatraju eksperti beogradskog Rudarsko – geološkog fakulteta. Dosadašnjom eksploatacijom iskorišćeno je tek dva procenta rezervi, pa ne čudi velika zainteresovanost multinacionalnih kompanija, koje se bore za što bolju poziciju na tom prostoru. Prema računici američkih stručnjaka, zalihe uglja na Kosovu vrede 500 milijardi dolara.To, svakako, demantuje procene nekih UNMIK-ovih eksperata, po kojima vrednost svih ekonomskih dobara na toj teritoriji iznosi samo 16 milijardi dolara. Na području Kosova i Metohije postoje i znatne rezerve različitog rudnog blaga. Smatra se da vrednost nalazišta sedam strategijskih ruda - olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora, dostiže i do hiljadu milijardi američkih dolara. Prema dosadašnjim istraživanjima, rezerve olova i cinka iznose oko 46 miliona tona, a rudnici se nalaze u Ajvaliji, Kišnici i Starom trgu. Rude nikla ima na Golešu, Glavici i Starom Čikatovcu a magnezita, čije se rezerve procenjuju na oko 8 miliona tona, ima, takodje, na Golešu i Strezovcu, kao i u Dečanima i Dubocu. U području Djakovice i Orahovca su ležišta hroma. Bakar i mangan se rasprostiru širom planinskog venca Prokletije. Zalihe boksita iznose oko 8 miliona tona. Sve je više informacija, posebno satelitskih snimaka, o izuzertnim rezervama nafte na tom području, kao i rude uranijuma. Ni vodni potencijal južne srpske pokrajine nije za potcenjivanje. Ovde se nalaze brojna izvorišta i bogati rečni tokovi, kao što su Lim, Ibar, Beli Drim, pet Bistrica, Lepenac, Lab i td. Njihovi resursi su toliki da pitkom vodom mogu da snabdevaju mnoge žedne evropske države.
Inače, Elektroprivreda Srbije decenijama je ulagala u razvoj elektroenergetskog sistema Kosovo i Metohije. Iako je u njegovu revitalizaciju u poslednjih nekoliko godina uloženo više stotina miliona evra, ovaj elektroenergetski sistem nije dostigao ni polovinu proizvodnje električne energije, koju je ostvarivao u vreme dok je bio deo Elektroprivrede Srbije. Od uspostavljanja protektorata 1999. godine, medjunarodna zajednica je, prema nekim procenama, u Kosovu iMetohiji uložila izmedju 5 i 10 milijardu dolara, bez vidljivih rezultata. Dosadašnji trošak je mala investicija za budućnost, u kojoj bi Kosovo i Metohija bila oteta Srbiji, i predata na upravljanje megakorporacijama, koje će pod protektoratom NATO-a crpeti tamošnje prirodno bogatstvo.
26. april 2007.
MISIJA SB UN U BEOGRADU Srbija je dragoceni član i jedna od država osnivača Ujedinjenih nacija, a kao zemlja sa ključnom ulogom u regionu zapadnog Balkana, UN žele da ona ostane uključena u rešavanje pitanja Kosova i Metohije, izjavio je šef misije Saveta bezbednosti UN Johan Verbeke na konferenciji za novinare, posle razgovora sa zvaničnicima Srbije u Beogradu. Izveštaj Sandre Pekić.
Verbeke je izjavio da je od predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice dobio potvrdu stava zvaničnog Beograda o rešavanju kosovskog pitanja, kao i važne informacije o sprovodjenju Rezolucije 1244 SB UN na terenu. On je rekao da je misija dobila dokument kojim Beograd predlaže kao rešenje budućeg statusa Kosova nadgledanu autonomiju umesto nadgledane nezavisnosti. Prema njegovim rečima, zadatak misije nije da donese bilo kakvu odluku, već da se na terenu informiše o realnom stanju u južnoj srpskoj pokrajini. Konkretne informacije o situaciji koju će dobiti kroz razgovore sa političkim predstavnicima u Beogradu i Prištini, i posetom srpskim enklavama, albanskim i multietničkim mestima, misija će preneti Savetu bezbednosti koji će tako moći da donese pravednu odluku u daljem procesu, rekao je Verbeke.
Johan Verbeke
On je naveo da misija neće posetiti područje na administrativnoj granici gde se održava skup izbeglih Srba koji bi želeli da se vrate na Kosmet. On je ponovio da će članovi misije posle posete Prištini otputovati u Beč, gde će se sastati sa specijalnim izaslanikom generalnog sekretara UN Martijem Ahtisarijem.
25. april 2007.
VLADA SRBIJE: Misija SB upućena na Kosmet trebalo bi da promeni stav država koje zagovaraju nezavisnost Pokrajine
Očekujemo da će Misija ambasadora SB koja sutra započinje obilazak Kosova i Metohija kako bi se upoznala sa stvarnom situacijom na terenu doprineti promeni stava pojedinih članica SB koje zagovaraju plan o nadgledanoj nezavisnosti Kosova i Metohije koju je predložio Marti Ahtisari, rečeno je na KZN u Vladi Srbije. Šire Olivera Milovanović.
Predlog ruskog ambasadora pri UN Vitalija Čurkina da se oformi Misija SB koja će posetiti KiM, naišla je na veliko odobravanje zvaničnog Beograda, koji je i u toku pregovora o budućem statusu Kosova ukazivao da brojni izveštaji o ispunjavnju standarda iz rezolucije 1244 ne odgovaraju realnosti, rekao je kordinator Vladinog tima za pregovore o Kosovu i Metohiji Slobodan Samardžić. On je podsetio da, iako predstavnici UNMIK-a već godinama šalju neistinite izveštaje o stanju na Kosovu, ipak članice SB, preko svojih izvora, imaju potpuni uvid u to koliko se ne poštuju osnovna prava Srba i drugih nealbanaca. Tamo je, naočigled upravo predstavnika UNMIKa, za poslednjih osam godina izvršeno pravo etničko čišćenje, jer je više od 200 hiljada ljudi proterano sa tog područja. Za one koji su ostali, kao i za veoma mali broj povratnika, nemoguće je ostvariti elementarno ljudsko pravo na slobodu kretanja, a da ne govorimo o ispunjenju ostalih standarda iz Rezolucije, istakao je Samardžić. On je dolazak Misije SB na KIM, gde je planirano da se susretnu sa predstavnicima najvažnijih kosovskih institucija, ali i obidju pojedine srpske enklave i razgovaraju sa predstavnicima Srba u Severnom delu Kosova, okarakterisao kao važan korak za povratak pregovorima. Medjutim, naglasio je Samardžić, ti razgovori će imati isti sadržaj kao i do sada, ako se Misija SB ne pozabavi više obilaskom terena i upozna barem nekoliko tipičnih mesta gde Srbi žive u krajnje neljudskim uslovima. Cilj je da izveštaj bude što potpuniji i što verodostojniji zbog toga što je čitav sitem zapao u ćorsokak, a SB ne može da donese nikakvu odluku niti novu Rezoluciju, naveo je Samardžić. On je podvukao da je donošenje nove Rezolucije nepotrebno, jer ni ključni standard iz prethodne, koji se odnosi na povratak progranih ljudi, nije ispunjen.
Govoreći o planu obilaska KiM od strane Misije SB, šef Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković Ivić je istakla da ipak ne možemo biti u potpunosti zadovoljni. Ona je podvukla da je dobro što će na tom putu biti posećeni Orahovac, Kosovska Mitrovica i Gračanica, ali će ipak mnoga važna mesta biti izostavljena. Jedna od nepovoljnih stvari, po mišljenju Ivićeve, je i to, što će Misija mnoge srpske enklave obilaziti helikopterom, što neće omogućiti uvid u svu tragiku života Srba na Kosovu. Ipak ova Misija je prvi korak i mi ne očekujemo da se odmah podnese finalni izveštaj o stvarnom stanju u južnoj srpskoj pokrajini, već da opunomoćenici ambasadora SB na nižem diplomatskom nivou nastave to istraživanje. Ona je istakla da je do sada bilo mnogo kancelarijskih razgovora političara, a manje razgovora sa ljudima koji tamo žive i čiji su utisci najrelevantniji.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:47 pm
DIPLOMATSKA OFANZIVA POVODOM KOSMETA
Rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije našlo se protekle sedmice u fokusu intenzivnih diplomatskih aktivnosti kako na relaciji EU – Vašington – Moskva, tako i u Beogradu, gde su boravili šefovi diplomatije i visoki zvaničnici iz najuticajanih zemalja sveta i regiona. Iako su povod njihove posete glavnom gradu Srbije bile dve ministarske konferencije posvećene ekonomskim odnosima – odnosno podunavskoj i crnomorskoj saradnji, nezaobilazna tema u razgovorima bilo je i rešenje problema južne srpske pokrajine. Prilog Zorice Regeljac. Intenziviranje diplomatske aktivnosti oko Kosmeta, po svemu sudeći ukazuje da će se glavna bitka narednih nedelja i meseci voditi oko dalje sudbine Ahtisarijevog plana za rešenje budućeg statusa Pokrajine. Da li će taj plan i dalje biti «jedino moguće rešenje» i osnova za novu rezoluciju Saveta bezbednosti, kako tvrde zapadni zvaničnici, prvenstveno SAD, ili tek polazna osnova za dalje pregovore i nalaženje kompromisa koji bi uvažavao i interese Srbije, pokazaće vreme. Za ovu drugu opciju koja polazi od poštovanja principa međunarodnog prava i same Povelje UN o teritorijalnom integritetu i nepovredivosti granica, zalažu se Beograd, Moskva i Peking, ali i mnoge druge zemlje svesne opasnosti otvaranja Pandorine kutije separatističkih zahteva i ugrožavanja mira i stabilnosti u mnogim regionima sveta. Srpski državni vrh na to je ovih dana u Beogradu jasno upozorio kako u susretu sa ruskom šefom diplomatije Sergejem Lavrovom, tako i sa podpredsednikom kineske vlade Hui Liangjuom kao i šeficama diplomatije Grčke Dorom Bakojani i Austrije Ursulom Plasnik. Ocena Lavrova da je plan Martija Ahtisarija za Kosmet propao jer nije uvažio interese jedne od strana, odjeknuo je u svetskim medijima i izazvao promptnu reakciju Stejt departmenta koji Ahtisarijev plan vidi kao jedino moguće rešenje. Najavljene su «ozbiljne konsultacije» Vašingtona sa predstavnicima Moskve «na najvišem nivou» . Sjedinjene Države, u međuvremenu, pokušavaju da ubede i članice Evropske unije koje su izrazile rezerve prema Ahtisarijevom planu, da podrže nezavisnost srpske pokrajine. Insistira se na jedinstvu Unije kao ključu koji će pomoći da se reši pitanje Kosova, üto je ponovila i državni sekretar Kondoliza Rajs u razgovoru sa šefom slovačke diplomatije Janom Kubišem. Da je neslaganje u EU u vezi sa budućnošću Kosmeta veliko govori i činjenica da je to pitanje skinuto sa dnevnog reda sastanka šefova diplomatije Unije koji se održava 23. aprila. EU je, inače, već saopštila da neće poslati misiju na Kosmet ukoliko njen mandat ne bude jasno definisan rezolucijom Saveta bezbednosti. Put do nove rezolucije, međutim, neće biti ni brz ni lak, kako su to priželjkivali neki međunarodni zvaničnici, a njihova upozorenja o izbijanju nasilja kosmetskih Albanaca ne mogu nikako biti argument za ishitrena rešenja. Naprotiv, takva vrsta «ucena mogućim nasiljem», kako su to u odvojenim bilateralnim razgovorima naveli Lavrov i najviši srpski zvaničnici, najrečitije govori o stepenu ostvarivanja standarda ljudskih prava na Kosmetu. Ispunjavanaje tih standarda svojevremeno je proklamovano od UN kao uslov ikakavih pregovora o statusu pokrajine. Odustajanje od tog polaznog principa rešenja kosmetske krize upravo je i dovelo do ćorsokaka u njenom rešavanju. Beograd zato očekuje nastavak pregovora sa novim međunarodnim pretgovaračem u traženju kompromisnog rešenja koje bi uvažilo interese obe strane i moglo otvorilo put ka rešenju ovog gorućeg problema Balkana.
19. april 2007.
LAVROV: PROPAO AHTISARIJEV PLAN Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ocenio je u Beogradu da je plan specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija propao jer "nije bio uzet u obzir interes jedne od strana". Izveštaj Dušice Maticki.
Lavrov je posle razgovora sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom na konferenciji za novinare rekao da je Ahtisarijev plan propao poput plana nekadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana za rešavanje kiparskog problema. Lavrov je naglasio da rešenje mora biti prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu i da se nada da će pregovori biti nastavljeni. "Ja se nadam da će oni koji će nastaviti pregovore i oni koji će pomagati pregovore uzeti u obzir ove lekcije", poručio je Lavrov. Na pitanje da li će Rusija uložiti veto na rezoluciju o Kosovu u Savetu bezbednosti UN, Lavrov je rekao da "za sada nema nacrta rezolucije" i da će Rusija "odluku o tome doneti kada bude postojao nacrt rešenja". "Rusija ne odbacuje Ahtisarijev plan, ali mi imamo svoju inicijativu. Mi smatramo da treba nastaviti pregovore i naći rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane", rekao je Lavrov.
Sergej Lavrov
Upozorivši da bi nametnuto rešenje imalo negativne posledice, ruski ministar je naglasio da se Moskva zalaže za pregovore i ocenio da rešenje kosovskog pitanja treba naći u okviru međunarodnog prava. Lavrov je rekao da će misija Saveta bezbednosti koja će iduće nedelje posetiti Beograd i Prištinu omogućiti članicama Saveta bezbednlosti UN da se uvere u stvarno stanje na Kosovu i kako se ispunjava rezolucija 1244 "najvećeg organa u međunarodnim odnosima". "Rezolucija 1244 je doneta na osnovu konsenzusa, ali se ne ispunjava", rekao je Lavrov i dodao da je Savet bezbednosti obavezan da se, pre novih akcija, njegova prethodna odluka u potpunosti sprovede. "Nadamo se da će Misija Saveta bezbednosti i ispunjenje rezolucije 1244 pomoći u pronalaženju pravednog i prihvatljivog rešenja" za Kosovo, rekao je Lavrov. Koštunica je posle razgovora ocenio da svaka pretnja - bilo albanskih terorista, bilo međunarodnih zvaničnika - da bi moglo da dođe do nasilja ako Kosovo ne bude nezavisno, "predstavlja ucenu". "Žrtve ne mogu biti odgovorne za nasilje počinjeno nad njima", rekao je Koštunica. Premijer Srbije je izrazio uverenje da će Savet bezbednosti poštovati svoj osnovni dokument, Povelju UN i principe teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. "Ne postoji nikakav razlog da Savet bezbednosti UN učini suprotno od onoga što je učinio 1999. sa rezolucijom 1244" koja poštuje teritorijalni integrtitet i suverenitet Srbije, rekao je Koštunica i dodao da je "rezolucija 1244 doneta da bi bila primenjena, ali se ne primenjuje". On je ponovio da je za Srbiju nezavisnost Kosova neprihvatljiva već da je prihvatljiva autonomija Kosova i rešenje unutar Povelje UN.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:48 pm
O POVRATKU RASELJENIH SA KOSOVA I METOHIJE Rešenje za budući status Kosova i Metohije najvažnije je državno pitanje u Srbiji. Eventualno proglašenje nezavisnosti Kosova najviše će pogoditi Srbe i drugo nealbansko stanovništvo u pokrajini, ali i interno raseljena lica koja se nadaju povratku na svoja ognjišta. Priredila Mirjana Otašević. Uoči rešavanja statusa pokrajine, problem povratka raseljenih prebačen je u drugi plan. Iako je pre početka razgovora izmedju Beograda i Prištine uz posredovanje specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, važilo pravilo da pre razgovora o statusu treba da budu ispunjeni standardi, medjunarodna zajednica se poslednjih meseci time ne bavi. Jedan od glavnih preduslova za razgovor o statusu trebalo je da bude povratak, ali se od 200 hiljada raseljenih Srba i nealbanaca, na Kosovo i Metohiju vratilo svega oko 16 hiljada ljudi. U štampanim medijima često nailazimo na reportaže sa Kosova i Metohije koje govore o teškom životu Srba u pokrajini. Oni su svesni da je nihova sudbina uslovljena potezima vlasti u Beogradu, ponašanjem Albanaca i međunarodne zajednice. Većina Srba sa Kosova se ipak nada da će ostati u svojim domovima, a najveći strah nemaju od proglašenja nezavisnosti ili siromaštva, već od mogućnosti da Albanci ponove nasilje od 17. marta 2004., kada su pojedina sela potpuno etnički očišćena. «Ne treba gajiti iluziju da neće biti nasilja ako se bude odugovlačila odluka o statusu Kosmeta,» potvrdio je i Marti Ahtisari. Kada je reč o povratnicima, ili Srbima koji nisu nikada napuštali svoje domove, informacije koje stižu od stanovnika Kosmeta uglavnom su drugačije od onih koje iznosi UNMIK i privremene institucije. Podsećamo na neke primere iz života Srba na Kosmetu. U selo Osojane u opštini Istok, koje je prvo i najveće srpsko povratničko mesto u kome su Srbi uspešno organizovali svoje lokalne institucije, vratilo se mnogo mladih ljudi. Beograd je tražio da Osojane dobije opštinu, ali to u predlogu Martija Ahtisarija nije prihvaćeno. Najveći problem u tom mestu je što nema posla, a država Srbija nije u mogućnosti da ispuni obećanja o novim radnim mestima. Srbi sa Kosova i Metohije kažu da uopšte nisu informisani o svojim pravima i mogućnostima jer nemaju srpske radio stanice, ne stižu im novine iz Srbije i retko ih posećuje neko iz Beograda. Raseljeni koji žive u Srbiji, pak nemaju informacije šta se dogadja u pokrajini, a najčešće pitanje koje postavljaju nadležnima je da li njihove kuće na Kosmetu još postoje i ko u njima živi. U mestu Klina, za dve godine od povratka 69 Srba, bilo je desetak bombaških napada u kojima je jedno lice ubijeno. Svi Srbi iz Lipljana žive u jednom delu grada. Nadali su se da će uz okolna sela biti nova opština, međutim ostali su u postojećoj albanskoj. Srba na Kosovu se nadaju da će se Beograd pregovorima izboriti za njihov bolji položaj kad je reč o školstvu, zdravstvu i vezama sa Srbijom. Sela u opštini Kosovo Polje mesecima su bez struje i od statusa Kosmeta ne očekuju ništa dobro. Srbi u Orahovcu preživeli su višemesečnu izolaciju 1999. i od tada žive u jednoj ulici. Šef Unmik kancelarije za zajednice, povratak i pitanja manjina na Kosmetu Šahzad Bangaš, nedavno je izjavio da se uspeh povratka ne meri po broju povratnika, već po tome koliko se uspelo u povrtaku, uzimajući u obzir sve izazove, napominjući da se prethodnih osam godina na Kosmet vratilo oko 16.000 ljudi, od kojih je gotovo polovina Srba. Strategija za povratak je uspostavljena potpisivanjem protokola između Vlada Kosova i Srbije, ali su rezultati za sada zanemarljivi. Bangaš ipak smatra da ne postoji mesto na Kosmetu gde do povratka ne može doći, međutim, kako tvrdi ne postoji interesovanje raseljenih. On kaže da je povratak raseljenih vrlo skup posao, a međunarodna zajednica je do sada finansirala mnogo projekata povratka. Dosta kompetencija za upravljanje tim procesom dato je lokalnim vlastima. Bangaš tvrdi da je povratak u gradove finansijski lakši nego povratak u ruralne sredine, jer tamo već postoji infrastruktura, tako da je Vlada Kosova veoma zainteresovana za realizaciju povratka u gradove. Na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN čule su se ideje koje su ohrabrile Srbe sa Kosova, pre svega od premijera Srbije Vojislava Koštunice i ruskog ambasadora Vitalija Čurkina, da bi pre bilo kakve odluke o statusu, u pokrajinu trebalo poslati nezavisnu komisiju Saveta bezbednosti koja bi utvrdila pravu situaciju o životu nealbanskog stanovništva bez osnovnih ljudskih prava na život, rad i zaštitu imovine.
05. april 2007.
MIROSLAV LAJČAK: Nema dovoljno poličke volje za nastavak pregovora o Kosovu
U medjunarodnoj zajednici nema dovoljno političke volje za nastavak procesa pregovora o rešenju Kosovskog pitanja. ''Mislim pre svega na odnos snaga ključnih igrača u medjunarodnoj zajednici '', ocenjuje politički direktor MIP-a Slovačke Miroslav Lajčak u intervjuu Medjunarodnom Radiju Srbije. Razgovarala Sladjana Pavić.'Postoji samo jedan plan a to je plan Martija Ahtisarija iza kojeg stoji podrška međunarodne zajednice. Ja ne vidim drugi plan. Postoji kritika i komentar na taj plan sa jedne, druge i treće strane'', kaže Lajčak. On konstatuje da će sednica Saveta bezbednosti biti komplikovana koliko i pitanje kojem je posvećena, procenjujući ''da nije nerealno da inicijativa Rusije o upućivanju misije na Kosovo, koja bi ocenila stanje na terenu, bude prihvaćena''.
Miroslav Lajčak
Neizglasavanje rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti UN nije ni u čijem interesu, ocenjuje slovački diplomata. ''Ne bih da ulazim u spekulacije. Nije u interesu nijedne članice SB da se stavi veto na rezoluciju, a jeste u interesu svih da se nađe takav dogovor koji će omogućiti da se rezolucija donese. Jer ključ za regulaciju tog pitanja je upravo to da se bazira na rezoluciji SB, jer ako nemamo rezoluciju onda imamo haos a to nije u ničijem interesu'' - kaže Miroslav Lajčak. Dodajući da diplomatija i jeste traženje kompromisa i da je proces u SB tek počeo prvom neformalnom sednicom, kao i da teksta rezolucije još nema i da do rešenja predstoji dugačak put u kome strane mogu da postignu kompromis.
Upitan da prokomentariše da li bi izglasavanje nezavisnosti Kosova bilo opasni presedan i ''bomba' u sistemu međunarodnog prava, Miroslav Lajčak kaže da su ''to samo popularni klišei''. ''Niko nije od pomoći ako gleda na tu složenu situaciju na crno-beli način. Kosovo jeste presedan u smislu da je međunarodni protektorat pod upravom UN, po Rezoluciji 1244. To je privremena rezolucija i ona nalaže da se traži trajno rešenje'', tvrdi Lajčak, uz objašnjenje da se diskusija i vodi oko toga kako to trajno rešenje treba da izgleda, da zadovolji u maksimalno mogućoj meri i jednu i drugu stranu, i da pomogne regionu, i Srbiji i Kosovu. ''Ne znam da postoji još neki slučaj međunarodnog protektorata pod upravom UN osim Kosova, i u tom smislu Kosovo jeste presedan''.
Lajčak negira da se EU po pitanju Kosova povija pod velikim pristiskom SAD tvrdeći da je Unija jako vidljiv igrač u čitavom procesu i svesna je svoje odgovornosti, ''što mogu da garantujem jer sam prisutan u svim kljucnim razgovorima u okviru EU po pitanju Kosova''. ''Prirodno je da će EU preuzeti vodeću ulogu jer se region zapadnog Balkana nalazi u Evropi i ima jasno izraženu orjientaciju prema evropskoj integraciji pa je i logično da EU treba da vodi taj proces i da ga nadgleda'', zaključuje Lajčak u intervjuu našem radiju.
Lajčak misli da su tumačenja izjava pojedinih visokih evopskih zvaničnika da EU ucenjuje Srbiju vezujući nastavak evropskih integracija sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, najkraće rečeno, pojednostavljena. ''Tu nema direktnog odnosa, Kosovsko pitanje je jedno, a evropske aspiracije Srbije su potpuno druga stvar. Niko ne ucenjuje Srbiju. Postoji dobra volja i trenutno je pozitivna atmosfera za Srbiju po pitanju njenih evropskih aspiracija'', kaže za Međunarodni radio Srbije Miroslav Lajčak, politički direktor MIP Slovačke, podsećajući da ''ta igra ima svoja pravila i uslove i da tu ne postoji prečica''.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:49 pm
OBRAĆANJE PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE VOJISLAVA KOŠTUNICE SAVETU BEZBEDNOSTI UN
Poštovani gospodine predsedniče, poštovani predstavnici zemalja članica SB, gospođe i gospodo, Želim pre svega da izrazim posebno poštovanje prema ovom visokom telu svetske organizacije. Verujem da je prisutnim uvaženim predstavnicima država članica Saveta bezbednosti dobro poznata činjenica da je Srbija stara evropska država. Ona je, pored ostalog, bila član još Lige naroda, a jedna je od zemalja-osnivača Ujedinjenih nacija. Sa svojom viševekovnom državnom tradicijom, Srbija je učestvovala u izgradnji evropske istorije i izgradnji trajnih i univerzalnih vrednosti sveta u kojem živimo. Tu pre svega mislim na suštinske vrednosti kao što su vladavina prava i pravda.
Siguran sam da delimo zajedničko uverenje da svaka država ima neprikosnoveno pravo, zagarantovano Poveljom UN, da za nju važe opšta načela međunarodnog prava i elementarna pravda. Do danas niko nije pokušao da ospori osnovni princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država, ili da prekrši princip nepovredivosti međunarodno priznatih granica. Naglašavam da je to tako bilo sve do predloga Specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, koji u tom pogledu predstavlja istorijski presedan.
Srbija je već jasno saopštila da je Specijalni izaslanik Ahtisari - suprotno načelima međunarodnog prava, suprotno Povelji UN, suprotno Rezoluciji SB 1244, suprotno Završnom helsinškom aktu, suprotno Ustavu Republike Srbije i suprotno elementarnoj pravdi - predložio da se otme 15 odsto teritorije Srbije. Njegov predlog predviđa da se jednostrano prekroje međunarodno priznate granice Srbije i da na njenoj teritoriji albanska nacionalna manjina, u neposrednom susedstvu postojeće, stvori još jednu albansku državu. Kada se jedna država i jedan narod suoče sa ovakvim pokušajem gaženja prava i pravde, tada svaki građanin i cela zemlja pouzdano znaju i najdublje osećaju da je u samim temeljima ugroženo njihovo državno i nacionalno dostojanstvo.
Zato Srbija, gospodine predsedniče, odlučno odbacuje Ahtisarijev predlog kao protivpravan i nelegitiman akt rasparčavanja države Srbije. Nikada i niko nije Specijalnom izaslaniku mogao dati mandat da prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da promeni državne granice Srbije. Istina je da je Generalni sekretar UN Martiju Ahtisariju poverio mandat da bude posrednik u razgovorima za određivanje budućeg statusa srpske pokrajine Kosovo i Metohija. Kao što je i istina da SB nije, niti je mogao, dati Ahtisariju mandat da otvori pitanje državnog statusa Srbije, zato što to ne dozvoljava Povelja UN.
Savet bezbednosti je pravo mesto da se Martiju Ahtisariju postavi pitanje na čemu on zasniva svoj predlog da se prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država i da se Srbiji, državi članici UN, na taj način otme značajan deo njene teritorije. Pošto Specijalni izaslanik do sada o tome nije rekao ni jednu jedinu reč, krajnje je vreme da saznamo pravni osnov ovakvog njegovog predloga. Naravno, gospođe i gospodo, da svi znamo da, sve dok je na snazi Povelja UN, za ovakav predlog ne može postojati pravni osnov. Kršenje prava ne može nikakvim objašnjenjem postati pravo, niti onaj koji raspolaže silom može pravno nasilje da pretvori u pravo.
Pravo pitanje glasi: zašto Ahtisari nije delovao saglasno mandatu koji je dobio i zašto nije bio posrednik u vođenju razgovora koji su se morali kretati u okviru Rezolucije 1244, odnosno Povelje UN? Umesto da bude posrednik, Ahtisari je odlučio da napravi ultimativni predlog koji nema ni najmanje dodirne tačke sa stanovištem Beograda i koji je direktno suprotan svim važećim međunarodnim normama.
Onog trenutka kada se Specijalni izaslanik odlučio da radi suprotno Povelji UN, pokazalo se da on i nema za cilj da pomogne da dve strane postignu kompromisno rešenje. Nema sumnje da je Ahtisari svesno stao na jednu, albansku stranu, i ponudio predlog koji zadovoljava interese samo albanske strane. Kao dokaz najbolje može da posluži činjenica da je Srbija ovaj plan bez ostatka odbacila, a albanska strana bezpogovorno prihvatila.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:49 pm
Srbija je, gospodine predsedniče, to hoću posebno da naglasim, od samog početka veoma strpljivo pokušavala da Specijalnom izaslaniku ukaže da je za uspeh njegove misije ključno da se pridržava dve osnovne obaveze. Prva je da se razgovori moraju voditi u okviru Povelje UN, a to znači puno poštovanje načela nepovredivosti međunarodnih granica i poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojećih država. A druga je obaveze bila da bude posrednik u pronalaženju kompromisnog, obostrano prihvatljivog rešenja, a nikako zastupnik jedne, u ovom slučaju albanske strane. Očigledno je da se Ahtisari, i pored našeg stalnog podsećanja, u potpunosti oglušio o ove dve ključne obaveze. Zato je njegov predlog u direktnoj suprotnosti sa Poveljom UN, zbog čega Srbija sa punim pravom insistira da Savet bezbednosti odbaci ovaj predlog kao protivpravan i nelegitiman.
Upravo zbog nedostatka bilo kakvog pravnog osnova da se Srbiji otme njena teritorija, sve češće se u poslednje vreme mogu čuti upozorenja da će albanski separatisti i teroristi, ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost, pribeći masovnom nasilju. Srbija pita da li SB može da pređe preko otvorene pretnje nasiljem i, više od toga, da dozvoli da pretnja nasiljem bude argument za stvaranje nove države na teritoriji već postojeće i međunarodno priznate države. Srbija je uverena da je autoritet SB neprikosnoven u odbacivanju svake pretnje i da će se ovo visoko telo najodlučnije suprotstaviti posezanju za nasiljem kao sredstvom rešavanja kosovskog pitanja, kao što bi to učinilo u slučaju bilo kojeg sličnog problema.
Koristim ovu priliku, gospodine predsedniče, da ponovo nedvosmisleno ukažem svim uvaženim državam članicama SB da je Srbija potpuno opredeljena da konstruktivno i odgovorno učestvuje u razgovorima za pronalaženje kompromisnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu. Od najveće je važnosti da se uoče svi nedostaci u prethodnom pregovaračkom procesu i da se novi međunarodni posrednik u potpunosti usredsredi na pronalaženje kompromisnog rešenja, koje bi nužno moralo biti saglasno fundamentalnom principu očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije.
Srbija je potpuno uverena da je moguće pronaći takvo kompromisno i istorijski pravično rešenje. Srbi i Albanci vekovima žive zajedno i vekovima Kosovo i Metohija pripada Srbiji. Srbija ispoljava čvrstu i dobru volju da albanska nacionalna manjina saglasno Rezoluciji 1244 ostvari suštinsku autonomiju u pokrajini Kosovo i Metohija. To znači da bi, s jedne strane, bilo omogućeno Albancima da u Pokrajini sami upravljaju svojom vlastitom budućnošću i ostvaruju svoje interese, a Srbija bi, saglasno Povelji UN, zadržala svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Te dve stvari je apsolutno moguće pomiriti. Za Srbiju bi u takvom slučaju bilo potpuno prihvatljivo da UN nadgledaju sprovođenje i ispunjavanje suštinske autonomije Kosova i Metohije unutar Srbije.
Gost
Gost
Naslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ Pon Jun 11, 2007 3:50 pm
Koliko je ispravan ovaj pristup koji predlaže Srbija najbolje se može videti ako postavimo pitanje, koja bi se nacionalna manjina danas u svetu usudila da odbaci ovako definisanu suštinsku autonomiju. Verujem da smo svesni da će - ako se jednom napravi presedan, i ako se nacionalnim manjinama jednom da pravo da, razbijajući postojeće države, krše Povelju UN - to značiti da je svet prešao Rubikon. Nema sumnje da se iz ovakvog presedana mogu izroditi krajnje opasne posledice po mir u svetu.
Zato stav Srbije glasi da je nužno započeti novi pregovarački proces sa novim međunarodnim posrednikom, kao i da se moramo usredsrediti na raspravu o najboljem obliku suštinske autonomije za Pokrajinu. Ponavljam da su Srbi i Albanci vekovima živeli zajedno i da je nedopustiv zaključak albanskih separatista da je nemoguć zajednički život. Istinska demokratska načela i opšteprihvaćeni princip multietničnosti podrazumevaju podelu odgovornosti za zajednički život. U toj podeli odgovornosti albanska strana bi preuzela sve nadležnosti iz dogovorene suštinske autonomije. Širom sveta su pronalažena različita rešenja za ostvarivanje autonomije nacionalnih manjina i nedopustivo je da, samo u jednom slučaju, samo jedna manjina dobije ekskluzivno pravo da stvori državu, i da samo za tu manjinu ne bude dovoljan ni najviši oblik autonomije.
Vreme je da stvari postavimo na pravi i valjan način i da započnemo neposredne razgovore Beograda i Prištine. Nažalost, do sada, i pored insistiranja Beograda, do takvih razgovora zapravo nije došlo. Više puta je ponavljana činjenica da je dosadašnji međunarodni posrednik Marti Ahtisari, pre nego što je dao svoj predlog, organizovao samo jedan sastanak na kojem je razgovarano o statusu Pokrajine. Ako se svi slažemo da je kosovski problem složen, podrazumeva se da se takvo pitanje ne može razrešiti na jednom jedinom sastanku. Zato je potrebno iskazati čvrsto opredeljenje da kontinuirani dijalog dve strane do postizanja obostrano prihvatljivog sporazuma bude jedini način utvrđivanja budućeg uređenja Pokrajine, i - što je posebno važno - da to bude put koji je obavezujući za sve strane. Ako jedna strana ne želi dijalogom da dođe do rešenja, već preti nasiljem, moraju se definisati jasni mehanizmi da se teror onemogući, odnosno sankcioniše.
Poštovani gospodine predsedniče, Srbija danas konkretno predlaže da osnova za novi pregovarački proces bude sveobuhvatan razgovor o sprovođenju važeće Rezolucije 1244. Pravi je trenutak da objektivno sagledamo da li su i u kojoj meri do sada ostvareni obavezujući uslovi koji su jasno definisani ovom Rezolucijom. Još konkretnije, Beograd u punoj meri podržava inicijativu Rusije da SB odredi svoju misiju koja bi posetila Srbiju i na licu mesta se uverila u dosadašnji stepen ispunjenosti obaveznih standarda. Na prvom mestu bi misija SB mogla sama da se uveri koliko se prognanih Srba za ovih osam godina vratilo u Pokrajinu. Dobro je poznato da je od 1999. godine više od 200.000 Srba prognano iz Pokrajine. Samo iz glavnog grada Pokrajine Prištine je prognano više od 40. 000 Srba i danas u Prištini živi svega oko 100 Srba. Šta zapravo znači da u glavni grad Pokrajine ne mogu da se vrate prognani Srbi? Da oni ne mogu da se vrate u neke krajnje nepristupačne sredine, možda bi neko i mogao da pronađe neki logičan razlog. Ali činjenica da prognanici ne mogu da se vrate zato što nisu bezbedni u glavnom gradu Pokrajine i da oni nisu bezbedni u drugim velikim gradovima kao što su Peć, Prizren, Uroševac, Gnjilane najbolje svedoči u kojoj su meri neispunjeni standardi koje je naložila Rezolucija 1244.
Uoči ove sednice SB teroristi su raketama gađali srpski manastir Dečani koji potiče iz 14 veka, i koji se nalazi pod zaštitom UNESKO-a. A Dečani nisu jedini manastir koji se našao na udaru terorista. Za poslednjih nepunih osam godina teroristi su srušili preko 150 takođe drevnih manastira i crkava, od kojih mnogi predstavljaju vredno srpsko i evropsko kulturno nasleđe.
Zbog svega toga naredni korak koji nas očekuje morao bi biti utvrđivanje stvarnog stanja u sprovođenju Rezolucije 1244, i Srbija je uverena da je to najbolji način da započnemo novi ciklus razgovora. Posebno naglašavam da Rezolucija 1244 eksplicitno potvrđuje državni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije na Kosovu i Metohiji i zahteva da se obezbedi suštinska autonomija za Pokrajinu. To omogućava da ova važeća Rezolucija SB zauzme centralno mesto u budućim razgovorima o uređenju Pokrajine.
Srbija i ovom prilikom upozorava da Rezolucija 1244 SB ima obavezujuću snagu za vlade svih država članica UN. Nijedna država ne sme da prekrši ovu Rezoluciju i da se jednostrano određuje prema budućem statusu Pokrajine. Svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo bi najgrublje i naglašavam dvostruko kršenje normi UN. Bile bi prekršene i Povelja UN i važeća Rezolucija 1244, čime bi svaka država koja se odluči na takav protivpravni akt direktno pogazila autoritet svetske organizacije. Podrazumeva se da bi Beograd u potpunosti kao ništavno odbacio svako priznanje nezavisnosti Pokrajine, jer bi to predstavljalo direktno mešanje tih država u unutrašnje stvari Srbije. U tom slučaju Srbija bi insistirala da SB poštujući sopstvenu Rezoluciju 1244 zaštiti i potvrdi nepovredivost suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i njenih međunarodno priznatih granica.
Želim posebno da vas upoznam da je Srbija krajem prošle godine donela novi Ustav. Mora se uvažiti činjenica da je na referendumu više od polovine ukupnog broja punoletnih građana iskazalo svoju slobodnu volju, ponovno utvrđujući kao ustavnu kategoriju da je pokrajina Kosovo i Metohija neotuđivi deo teritorije Srbije. Pitanje teritorijalne celovitosti Srbije u potpunoj je nadležnosti suverene volje naroda Srbije, a donošenjem novog Ustava nedvosmisleno i izričito su potvrđene sadašnje međunarodne državne granice Srbije.
Podsećam još jednom da je Srbija stara evropska država i da ona ne dozvoljava da se pravo i pravda gaze otimanjem njene teritorije. Dostojanstvo moje zemlje i mog naroda neodvojivo su povezani sa Kosovom i Metohijom na kome je nastala naša država, naša vera, naša kultura i naš nacionalni i državni identitet. To je pitanje istine, prava i pravde za Srbiju.
Kao i svaka suverena država Srbija svoju budućnost vidi u svojim međunarodno priznatim granicama, i svoju budućnost vidi u punoj celini svoje državne teritorije. Možete biti sasvim sigurni da srpski narod nikada neće dozvoliti da se njegova država komada, niti bi ikada mogao priznati postojanje nezavisne države na svojoj teritoriji.
Na samom kraju, gospodine predsedniče, zahvaljujem Vam na prilici da izložim stavove Srbije, da obavestim SB da je Srbija odbacila Ahtisarijev predlog, i da zatražim od SB da, uz novog međunarodnog posrednika, pokrene nove pregovore, koji će ovoga puta važeću Rezoluciju 1244 uzeti za jasan i čvrst okvir pronalaženja sporazumnog rešenja.
Naslov: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ 
Pon Jun 11, 2007 3:40 pm
