ATENTATI NA PREDSEDNIKA

1. the links are visible fr forum members only 2. One has to post something in order to see links 3. please do not duplicate posts ie. to post all the time the same thing or only smileys, this will be considered as spam and you will be removed from forum! THANK YOU - YOU BALKAN-CAFFE

Naslov: ATENTATI NA PREDSEDNIKA Čet Avg 06, 2009 8:42 pm

ATENTATI NA PREDSEDNIKA
"Hajka na Slobodana Milosevica", naslov je teksta koji je 1. juna 1999.
godine, u vreme bombardovanja Jugoslavije od strane NATO, objavio
nemacki list "Velt am zontag". U njemu se CIA i OVK direktno optuzuju
za pripremu atentata na predsednika SRJ:
- Komandosi OVK, koje obucava americka tajna sluzba pripremaju ubistvo
srpskog lidera. Nalog je izdat u Glavnom stabu CIA u Lengliju kod
Vasingtona. Stigao je tajnim faksom specijalnoj jedinici CIA, koja je
duboko pod zemljom stacionirana u vazdusnoj bazi Mek Dil u Tempi, na
Floridi. Mada su prema principima CIA ubistva zabranjena, cini se da je
Bilu Klintonu poznata odluka tajne sluzbe o likvidaciji predsednika
SRJ.
U to vreme, kako tvdi ovaj nemacki list, medju deset glavnih ciljeva
SAD i CIA, na vrhu liste za likvidaciju nasao se Slobodan Milosevic,
zajedno sa Muamerom el Gadafijem, Sadamom Huseinom i Fidel Kastrom.
- Jos pre izbijanja rata na Kosmetu, operativno odeljenje CIA izradilo
je niz planova za ubistvo Slobodana Milosevica � pisao je ekskluzivno
nemacki list "Velt am zontag" � Razradjivani repertoar ubistava bio je
veliki � sabotaza i diverzija na Milosevicevim automobilima, trovanje
hrane za predsednika SRJ, atetntat na javnom mestu uz pomoc snajpera.
CIA u ovim akcijama ne bi koristila svoje ljude vec najamnike OVK. U
Tampi je obrazovan � pisao je nemacki list "Velt am zontag" � tim od 70
instruktora CIA koji su obucavali atentatore OVK za likvidaciju
predsednika Jugoslavije. Grupu od tridesetak atentatora licno je
odabrao Hasim Taci, komandant OVK. Medjutim, obuka je zavrsena
politickom konstatacijom da su izgledi da se Slobodan Milosevic ubije
veoma mali!
Ovaj zakljucak je donesen verovatno na osnovu cinjenice da je jedan
atentat, bombama NATO na rezidenciju predsednika SRJ, koji su 22.
aprila 1999. godine naredili predsednik Bil Klinton i general Vesli
Klark, propao.
Slobodan Milosevic licno nikada nije mnogo brinuo o sopstvenoj
bezbednosti. I to iz jednog jedinog razloga, jer nije voleo i ne voli
glomazno i pompezno obezbedjenje oko sebe. Imao je cak i ideju 1990. da
sasvim rasformira i reorganizuje Sluzbu drzavne bezbednosti. Dragan
Mitrovic, tadasnji nacelnik SDB Srbije, uspeo je, doduse uz pomoc
generala Nikole Ljubicica, da ubedi predsednika Srbije da je srpska
policija i drzavna bezbednost profesionalna sluzba koja dobro radi svoj
posao.
U to vreme, Milosevic je od strane, ne samo politicara iz Ljubljane,
Zagreba i Sarajeva vec i od ljudi iz vojnog vrha SFRJ proglasavan za
srpskog nacionalistu. Kao drzavni unutrasnji neprijatelj broj jedan
Slobodan Milosevic je bio meta "neprincipijelne koalicije", a posebno
SDB SSUP i Konstraobavestajne sluzbe JNA. Istureni napadaci na
Slobodana Milosevica kao novog vodje srpskog naroda bila je omladinska
stampa iz Ljubljane, Maribora, Zagreba, Sarajeva i Novog Sada. Drzavna
bezbednost Slovenije, Hravatske, BiH i Vojvodine tolerisali su napade
na srpskog vozda, a SSUP je izbegavao da intervenise u samom Beogradu.
KOS JNA je u vise navrata poturao Slobodanu Milosevicu "krtice" i u
kancelariju na Novom Beogradu, gde su uoceni i tragovi obijanja radnog
stola u samom kabinetu. KOS JNA je prisluskivao Slobodana Milosevica u
njegovom vlastitom stanu u Ulici 14. decembra u Beogradu, tako sto je u
garnislu ugradio "bubicu", koja je emitovala Milosevicev glas do radio
centra skrivenog u kolima parkiranim na ulici. Tu akciju
prisluskivanja, vojni obavestajci su obavili i februara 1987. godine,
kada su agenti JNA po naredjenju generala Ilije Ceranica iz KOS-a
pratili razgovore novog srpskog partijskog vodje Slobodana Milosevica.
Kako je zapisano u izvestaju saradnika SDB Srbije, Slobodan Milosevic
se zalio prijateljima i saradnicima da je u stanu pronasao bezicni
prisluskivac na zidu, kod garnisne iznad prozora.

Naslov: Re: ATENTATI NA PREDSEDNIKA Čet Avg 06, 2009 8:43 pm

SIPTARSKI SNAJPER U PODUJEVU
U tajnoj sluzbi je napravljena rekonstrukcija dogadjaja i zakljuceno je
da bi taj posao mogao da KOS JNA sa svojim saradnicima iz GK SK, koji
nisu trpeli Milosevica. U SDB SSUP Jugoslavije i KOS JNA postojao je
dosije o Slobodanu Milosevicu kao velikosrpskom nacionalisti i
ekstremisti opasnom po integritet SFRJ. Taj dosije je napravljen 1987.
godine i bio je aktivan cak i u vreme kada je Slobodan Milosevic kao
prvi covek Srbije isao na Gazimestan da, zajedno sa politicarima iz
Federacije, obelezi 600 godina od Kosovske bitke.
Osecajuci da ce Milosevic sa Kosova Polja da se vrati kao pobednik,
celnici JNA su na sve nacine pokusavali da mu otezaju poziciju i da ga,
makar, ucine jos nervoznijim. Kontraobavestajna sluzba JNA izbegavala
je da ustupi svoj aerodrom u Pristini za sletanje helikoptera RSUP-u
Srbije sa Slobodanom Milosevicem. Armija sa Kosmeta nije ni dovela sve
svoje ljude da fizicki obezbede miting i nije izvela svoje snajperiste
na okolna brda sljake iz TO Obilic, jer joj "nisu stigla naredjenja iz
Beograda". Zbog nepoverenja u rukovodstvo PSUP-a Kosmeta, niko iz
pokrajinske policije nije pustan na kilometar od Slobodana Milosevica.
Sav posao oko obezbedjenja Milosevica morao je da zavrsi RSUP sa SDB
Srbije.
Bilo je planirano da Slobodan Milosevic na Kosovo Polje dodje
automobilom iz Pristine. Kako je noc pre mitinga pala obilna kisa i
raskvasila kosmetske njive, to su na stotine automobila i autobusa
upali u gusto i crno blato.
Dragan Mitrovic, tada nacelnik SDB Srbije, je zato odlucio da
Milosevica doveze helikopterom RSUP-a Srbije. Predsednik Srbije je
kolima dosao iz Beograda do Krusevca, a odatle helikopterom pravo na
Kosovo Polje.
Kontrola terena od Krusevca do Gracanice pokazala je da je SDB Srbije
bio u pravu kada je Milosevicu ukazao na opasnost putovanja na
Gazimestan. Kod Podujeva su inspektori SDB pronasli u jednom skrovistu
automatsku snajpersku pusku, za koju se po dokazima, moglo zakljuciti
da je pripadala siptarskom atentatoru na Slobodana Milosevica. Da
Siptari pripremaju ubistvo predsednika Srbije srpskoj tajnoj policiji
dojavili su ljudi iz ruskog KGB-a. Zato je Slobodan Milosevic na
Gazimestanu, na Vidovdan 1989. godine imao najace moguce licno
obezbedjenje.
Putem kojim je preko Krusevca dosao Slobodan Milosevic se i vratio
kuci, odmah posle odrzanog govora. Clanovi Predsednistva SFRJ, vracali
su se malim avionima Federacije i uz pratnju obezbedjenja SSUP-a i JNA.
Slobodan Milosevic nije zaboravio sta su mu SDB SSUP Jugoslavije i KOS
JNA radili, pa je, kada je ucvrstio svoj polozaj u trecoj skracenoj
Jugoslaviji, federalnu tajnu sluzbu i bukvalno rasturio i ugasio, a
vojne kontraobavestajce kompromitovao aferom "Opera".
U srpskoj tajnoj policiji predsednik Srbije je preko ministra Radmila
Bogdanovica porucio nacelniku Draganu Mitrovicu da ide u diplomatiju i
na njegovo mesto doveo Zorana Janackovica, politicara sa juga Srbije.
Godinu dana kasnije, nekadasnji Mitrovicev zamenik Jovica Stanisic
uspeo je da novog nacelnika SDB Srbije prebaci u diplomatsku tajnus
sluzbu, a on da postane prvi covek srpske bezbednosti. Vrlo brzo,
ambiciozni i vredni Jovica Stanisic postao je predsednikova verna senka
i iza Slobodana Milosevica po svojoj moci drugi covek u Srbiji.
Jovica Stanisic je bio toliko mocan da je 1993. godine organizovao upad
MUP Srbije u SSUP, osvojio zgradu i prostorije federalne policije i
iselio je napolje. Kada je 1993. Jovica Stanisic osvojio centralu SDB
Jugoslavije u zgradi na kraju ulice Kneza Milosa novi nacelnik je
pozvao, narocito, mladje inspektore da predju u SDB Srbije, a starije
posavetovao da odu u penziju.
Kako je u medjuvremenu i u srpskoj tajnoj policiji izvrsena kadrovka
reorganizacija, kroz smanjenje broja inspektora, to je u njoj 1995.
radilo oko dve stotine inspektora, koji su pokrivali ne samo Srbiju,
vec Jugoslaviju, Balkan, Evropu i svet. Stanisicevi najblizi saradnici
bili su Dragisa Ristivojevic, bivsi v.d. nacelnik tajne sluzbe SFRJ, i
reaktivirani penzioner SSUP-a, zatim kao zamenik Mile Tepavcevic,
specijalac Branislav Nesic, Franko Stamatovic zvani Frenki, specijalac,
Vlada Dragicevic, strucnjak za elektroniku i strane jezike, Mile Gajic
i Milan Filipovic - Fica, organizatori specijalnih akcija. O drzavnoj
bezbednosti na Kosmetu brinuo je jedan David Gajic.
Stanisic se proslavio se i van Srbije kada je kao specijalni izaslanik
predsednika Srbije posetio je Pale, obavio poverljive razgovore sa dr
Radovanom Karadzicem i rukovodstvom Republike Srpske, oslobodio 150
pripadnika "plavih slemova" i javno ih doveo u Srbiju. Stanisic sa
svojim radnicima pet godina cuvao Slobodana Milosevica. Licni
telohranitelj predsednika Srbije, Senta Milenkovic na Stanisicev zahtev
je pre cetiri godine presao iz brigade specijalaca MUP-a u drzavnu
bezbednost.
Resor srpske tajne sluzbe bio je zaduzen je i za bezbednost clanova
porodice Slobodana Milosevica, tako da i po tim zadacima Jovica
Stanisic direktno odgovara samo predsedniku Srbije.
Njemu se pripisuju i zasluge za razotkrivanje paravojske i paramilicije
medju siptarskim nacionalistima na Kosmetu. Zato ga domaci mediji i
predstavljaju kao cvrstu ruku sistema u Srbiji. Hrvatska stampa je o
Jovici Stanisicu pisala kao o coveku, koji je sa Markom Nicovicem
organizovao atentat na Milana Kucana tokom 1993. godine.
Bio je coveka od izuzetnog poverenja Slobodana Milosevica. Licno je
obezbedjivao predsednikov put u Dejton. Predsednik Srbije ga je u leto
1995. prilikom zvanicne posete Moskvi i Borisu Jeljcinu, poveo sa
sobom. Kasnije je Stanisic isao i u Kinu.
Posebno vodio brigu o kretanju Slobodana Milosevica, jer su svi izlasci
u javnost i u svet bili najrizicnija tacka predsednikove bezbednosti.
Za duza putovanja, recimo u Dejton, koristio je usluge JAT-a i aviona
marke "Boing 727". I odabranu posadu koju je predvodio kapetan-
instruktor Stanislav Prastalo. Za vreme istorijskog leta u Dejton 1995.
godine u JAT-ov avion bila je ugradjena navigaciona oprema iz aviona
"DC-10", a u kabini je bio najsavremeniji uredjaj za satelitsku
navigaciju.
Na drumu o Milosevicevoj sigurnosti brinuo je Senta Milenkovic, licni
vozac i telohranitelj. Sam Milosevic je u to vreme obozavao
automobilizam zbog sina Marka. Obozavao je i brzu voznju, jer je znao
da za volanom, kako tvrde ljudi iz njegovog okruzenja, postigne brzinu
od 240 km na cas.

Naslov: Re: ATENTATI NA PREDSEDNIKA Čet Avg 06, 2009 8:43 pm

Medjutim i pored svih mera bezbednosti, Slobodan Milosevic je dozivio
nekoliko saobracajnih nezgoda. Prva se dogodila 3. januara 1988. godine
na auto-putu Zagreb-Beograd, kod Simanovaca, oko 18 casova. Milosevic
je tada bio predsednik CK Srbije. I vozen je automobilima iz voznog
parka Vlade Srbije. U ovom udesu Milosevic je zadobio lakse povrede,
ali je vec sutradan bio na poslu u CK SK Srbije.
Naime, na sluzbenom vozilu marke "opel-rekord", kojim je upravljao
Vukman Djurovic, radnik voznog parka, pukle su obe zadnje gume i
automobil je sletio sa puta. istraga SUP Beograd je utvrdila da je
uzrok dotrajalost guma i nestrucna montaza pneumatike.
"Usled toga je doslo do odvajanja gazeceg sloja guma, sto je
prouzrokovalo isklizavanje sa kolovoza i prevrtanje vozila pri brzini
od 100 kilometara na sat" � pisalo je u policijskom izvestaju o ovoj
nezgodi Slobodana Milosevica.
Mnogi su sumnjali da je to bio pokusaj atentata na predsednika
Predsednistva CK SK Srbije, ali za to nije bilo nikakvih opipljivijih
dokaza.
GENERAL SENTA PUTUJE
Cetiri godine kasnije 1992. Senta Milenkovic, telohranitelj predsednika
Milosevica je u Ulici Vojvode Putnika u Beogradu pokusao da izbegne
sudar sa automobilom koji mu je sa uperenim dugim svetlima isao u
susret i - udario u betonski zid kod sijalicnog stuba broj 82.
Slobodanu Milosevicu je na VMA ukazana prva pomoc, jer je pretrpio
kontuziju mekih delova glave, trzajnu povredu vrata i laksi potres
mozga. Posle ove nesrece njegovi politicki protivnici istakli su na
Terazijama transparent � "Slobo ne menjaj vozaca!" i uzvikivali:
"Senta, majstore!"
Visi inspektor MUP-a Srbije Senta Milenkovic je Slobodana Milosevica
vozio u automobilu marke "tojota karina II", sa tablicama BG 928-260. U
izjavi za "Vecernje novosti" 10. marta 1992. godine Senta Milenkovice
je rekao:
- Krecuci se uzbrdo od Milosevog konaka ka Topciderskoj zvezdi,
primetio sam automobil sa dugim farovima. Zaslepljen, pokusao sam da
izbegnem direktan sudar i skrenuo sam desno s puta, tik uz kameni zid.
Iako nije bila velika brzina, sa oba desna tocka sleteli smo u kanal.
Tom prilikom predsednik Milosevic je snazno glavom udario u
vetrobransko staklo!
Predsednik Srbije upucen na kucno lecenje, a njegov put na konferenciju
u Brisel odlozen.
Verni pratilac predsednika Srbije i danas general MUP Srbije Senta
Milenkovic upamcen je u javnosti po svojoj revnosti, da na svim mestima
i u svim prilikama bude ispred i izda Slobodana Milosevica. Secam se
scene iz Francuske, kada u trenutku dok automobil Slobodana Milosevica
ulazi u Jelisejsku palatu, Senta Milenkovic izlece i dok je masina u
pokretu hvata kvaku na vratima i otvara ih da bi predsednik Srbije
izasao. Istovremeno na stepenistu je nezaposlen stajao livrejisani
vratar kome uvek oprezni Senta nije dozovolio da gostu omoguci da
izadje iz automobila. Bio je to surov znak nepoverenje srpskog
obezbedjenja u francuske kolege i krsenje protokola Jelisejske palate.
Poreklom je iz Vladicinog Hana. Vaspitan je skromno i posteno.
Neposredan je u komunikacijama i otvoren. Poslove obezbedjenja je
prihvatio kao jedan od retkih dobrovoljaca, jer to pocetkom devedesetih
nije bilo cenjeno zanimanje u srpskoj policiji.
Senta Milenkovic je na sebe skretao paznju kao vrhunski dzudista jos
tokom skolovanja u Visoj skoli unutrasnjih poslova u Zemunu svojim
neverovatnim policijskim predispozicijama. U Specijalnoj
antiteroristickoj jedinici bio je ravan samo njegovom velikom
prijatelju Radovanu Stojicicu. Zato im se tok karijere nekako i
poklopio. njih dvojica su se upoznali u klubu "Milicionar" i kao rvaci
brzo sprijateljili. Njegov prijatelj je bio i rvac Zvonko Osmajlic,
koji je postao telohranitelj Milosevicevog velikog protivnika Vuka
Draskovica.
Posle uspesne akcije proterivanja Siptara iz rudnika na Starom trgu i
Stojicic i Milenkovic su, na predlog Jovice Stanisica i Dragana
Mitrovica, tada nacelnika tajne policije, preuzeti da brinu o
sigurnosti Slobodana Milosevica. Obojici su, na zahtev Stanisica, dati
specijalni pistolji iz sefa SDB Srbije. Milenkovic je prebacen u
Odeljenje za obezbedjenje licnosti i u kabinet predsednika, jer je
Milosevic trazio cuvara kog ne interesuje politika i koji je najbolji
policajac u Srbiji. Zato je 1997. godine Senta Milenkovic nagradjen
generalskim zvezdicama.
Nije poznato koliko je tacno puta predsednik Milosevic bio u zivotnoj
opasnosti s obzirom da je to drzavna tajna, ali narod pamti samo jednu
saobracajnu nezgodu, koju je skrivio bas njegov telohranitelj Senta
Milenkovic.
Da bi mogao da napreduje u sluzbi Senta Milenkovic je diplomirao na
Defektoloskom fakultetu, ali je i dalje redovno trenirao u sali za
rvanje i streljani. Krajem devedesetih Milenkovic je imenovan za sefa
Odeljenja za licno obezbedjenja Slobodana Milosevica u kome radi
pedesetak policajaca.
Prica se da Senta neprestano nosi cetiri pistolja, dva pod pazuhom i
dva u nogavicama. U to se nisam uverio, jer sam na Senti video samo
jedan pistolj, motorolu i hemijsku olovku, koju drzi u rukavu svog
crnog sakoa.
"Njegov posao nije da puca, nego da u slucaju potrebe stane ispred
predsednika Slobodana Milosevica i zastiti ga svojim telom" � tvrde
srpski policajci.
General Senta Milenkovic je taj posao tako dobro radio da ga predsednik
Milosevic godinama ne menja, iako bi trebalo po pravilima policijske
sluzbe. O tome bivsi inspektor Boza Spasic kaze:

Naslov: Re: ATENTATI NA PREDSEDNIKA Čet Avg 06, 2009 8:44 pm

U poslovima obezbedjivanja licnosti praksa je da se licni
telohranitelji menjaju svake tri godine. Razlozi su prenapregnutost
posla i identifikacija sa licnostima koje cuvaju. Medjtuim, kod nije
takva praksa, je izgleda da Senta Milenkovic previse dobro obavlja svoj
posao!
Slobodan Milosevic je, inace, covek koji ne menja rado i mnogo svoje
saradnike, narocito ne one u koje ima beskrajno puno poverenja. General
Senta Milenkovic je jedan od takvih Milosevicevih ljudi.
U vreme dok je Jovica Stanisic brinuo o bezbednosti Slobodana
Milosevica nije bilo mnogo informacija o ugrozenosti srpskog vozda u
Jugoslaviji, niti su strani mediji licitirali kako fizicki ukloniti
predsednika Srbije, odnosno Jugoslavije. Slobodan Milosevic je u u to
vreme, medjutim, u inostranstvu imao jos jedan incident sa, ovog puta,
avionskim gumama.
Osamnaestog januara 1994. godine predsednik Srbije je sa clanovima
delegacije posao na samit u Zenevu. Leteo je avionom savezne vlade tipa
"falkon 50" YU-BNA. Prilikom sletanja letilice sa Slobodanom
Milosevicem i clanovima jugoslovenske delegacije obe gume na levom
tocku aviona su pukle kada su dodirenule pistu aerodroma "Koantren".
Kako je ovo bio uobicajeni defekt piloti su uspeli rutinski da smire
avion u kome je bio Slobodan Milosevic i da ga dovezu do pristanisne
zgrade.
Kada je, medjutim, predsednik Srbije Slobodan Milosevic postao prvi
covek SRJ, sef srpske tajne policije je unapredjen u specijalnog
savetnika za bezbednost predsednika Jugoslavije. U tom svojstvu,
medjutim, Milan Milutinovic, predsednik Srbije razresio je duznosti
Jovicu Stanisica 26. oktobra 1998. godine i na njegovo mesto nacelnika
RDB u MUP-u postavio je generala Radeta Markovica. Portparol SPS-a
Ivica Dacic je izjavio da je Stanisicu istekao mandat, koji, inace, u
drzavnoj bezbednosti traje cetiri godine.
Povlacenjem iz Resora drzavne bezbednosti Jovica Stanisic je napravio
veliku rupu u sistemu beybednosti Slobodana Milosevica, koju je novi
ministar policije Vlajko Stojiljkovic pokusao da zatvori novim covekom.
Novi tajni policajac je bio Rade Markovic, nekada nacelnik policije na
aerodromu Surcin, zatim nacelnik GSUP-a Beograd i nacelnik u MUP
Srbije.
Dvadeset i osmog oktobra 1998. godine Odlukom Vlade Srbije imenovani su
novi pomocnici ministra unutrasnjih poslova Vlajka Stojiljkovica. Tom
prilikom Vlada je na mesto pomocnika ministra MUP, kako je pisalo u
zvanicnom saopstenju, ponovo imenovala general-potpukovnika Radomira
Markovica. Istovremeno ovaj general, poznatiji samo kao Rade Markovic,
imenovan je za nacelnika Resora drzavne bezbednosti Srbije. Zvanicna
smena Jovice Stanisica i imenovanje Radeta Markovica nisu ostali bez
odjeka u javnosti, jer je to, za mnoge, bio simptom da se nesto desava
u Vladi, ali i u vladajucoj stranackoj garnituri SPS, JUL i SRS.
Ima i policajaca koji veruju da je smena Stanisica "osveta" kadrova iz
nekadasnjeg GSUP-a Beograda, tu se misli na ministra policije Vlajka
Stojiljkovica, a i na Nikolu Curcica, prvog coveka Instituta
bezbednosti i Radeta Markovica, koji danas zauzimaju vazno mesto u MUP-
u Srbije. Takav zakljucak se nametao cistom logikom, jer su u svim
sistemima, pa i u srpskom, tajni agenti i njihove agenture uvek bile
samo produzena ruka vlasti. Kako je rec o tajnoj sluzbi sve su to vise
pretpostavke, nego li cinjenice koje mogu da se utvrde u RDB Srbije.
Rade Markovic, novi nacelnik Resora drzavne bezbednosti Srbije rodjen
je 1946. godine. Diplomirao je prava, a kao policajac od 1970. godine
radio je u GSUP-u glavnog grada. U jugoslovenskoj metropoli Rade
Markovic je prosao sve profesionalne stepenice, kojima idu policajci od
karijere. Bio je inspektor u Odelenju za teska razbojnistva, zatim
komandir Stanice milicije na aerodromu "Beograd", pa nacelnik Uprave za
suzbijanje kriminaliteta, sef Javne bezbednosti i napokon prvi covek
GSUP Beograd. Tokom 1993. Rade Markovic je sa funkcije gradskog
sekretara za unutrasnje poslove Beograda prebacen u MUP Srbije za
pomocnika ministra Zorana Sokolovica i sefa Kriminalisticke policije.
Iskazao se kao vesto borac protiv privrednog kriminala, medjunarodnog
sverca i ilegalne trgovine narkoticima.
Slobodan Milosevic, tada predsednik Srbije svojim ukazom 1997. dodelio
je Radetu Markovicu cin generala srpske policije. A za Dan bezbednosti
2000. godine Rade Markovi� je odlikovan. Bila je to nagrada za dobro
cuvanje Slobodana Milosevica, SPS, koalicije na vlasti, SPS-JUL-SRS i
samog rezima.
U vreme Radeta Markovica, naime, ne samo da je SRJ zadesio rat sa NATO
vec i sa tajnim sluzbama Zapada, koje su uspevale, kako je to policija
tvrdila, da nadju sebi saveznike unutar Srbije. Rade Markovic je bio na
celu srpske tajne policije koja je otkrila tajne grupe "OSA" i "PAUK" i
nagovestila da se iza likvidacije Boska Perosevica nalazi Narodni
pokret "Otpor".
Tajna sluzba srpske policije je, medjutim, vodila i tihi rat sa svim
agenturama sveta, koje su pokusavale da se sto vse priblize predsedniku
SRJ i ugroze njegov zivot. O tome svedoce mnoga kazivanja zivih ljudi i
izvestaji neki od tih agentura.

Naslov: Re: ATENTATI NA PREDSEDNIKA Čet Avg 06, 2009 8:44 pm

SAKAL ZA SLOBU
Okrivljen za tiraniju i uporedjen sa samim Hitlerom, srpski vozd
Slobodan Milosevic se od 1998. godine, kada je snagama MUP Srbije i VJ
gonio siptarske teroriste po Kosmetu, nasao se na meti stranih
politickih i obavestajnih krugova. Kao meta za odstrel Milosevic je
progonjen i javno i tajno.
U Londonu je 17. marta 2000. list �Indipendent" objavio podatke iz
knjige Stivena Dorila, istoricara obavestajnih sluzbi, da su tokom rata
u Bosni 1993. godine u tajnom dosijeu sluzbe MI-6 analizirana tri
scenarija za ubistvo Milosevica:
- Dosije je imao zakacen zuti karton, sto je znacilo da je rec o
ozbiljnom dokumentu. Nosio je naslov: "Potreba da se ubije srpski
predsednik Milosevic." Dosije je potom distribuiran visim oficirima MI-
6. Oficir MI-6 koji je izradio dosije opravdao je atentat na Milosevica
cinjenicom da "beogradski kasapin" snabdeva oruzjem Radovana Karadzica,
koji je optuzen za ratne zlocine i genocid.
Stiven Doril u knjizi tvrdi i da su americke i francuske obavestajne
sluzbe razmatrale atentat na Karadzica, a da je MI-6 potom predlozio
tri scenarija za uklanjanje Milosevica.
Prema prvom, trebalo je obuciti srpsku paravojnu opozicionu grupu koja
bi potom izvrsila napad. Plan je imao prednost jer bi tesko mogla da
bude dokazana umesanost britanske sluzbe. Njegova mana bila je sto bi
operaciju bilo tesko izvesti, a i sanse za uspeh bile su male.
Drugi plan je bio da se iskoristi mala grupa pripadnika SAS-a, koji
rade iskljucivo za MI-6 i MI-5. Taj tim bi ubio Milosevica bombom ili
snajperskim hicem, sto bi, prema proceni oficira MI-6, predstavljalo
najpouzdaniji nacin. S druge strane, bilo bi nemoguce demantovati
umesanost Britanaca u slucaju neuspeha.
Prema trecem scenariju, Milosevic je trebalo da bude ubijen u
namestenoj saobracajnoj nesreci, napisao je Stiven Doril.
Ova treca ideja je kasnije eksploatisana u vise navrata.
Naime, Ricard Tomlinson, koji je za sebe tvrdio da je od 1962. sve do
1996. bio agent britanske tajne sluzbe MI-6, dao je 1998. neobicnu
izjavu pariskom istraznom sudiji Stefanu. Naime, kao agent britanskog
Secret Intelligence Service gospodin Ricard Tomlinson pojavio se pred
pariskim istraznim sudom na sopstveni zahtev 29. avgusta 1998. i
izjavio da ga okolnosti pod kojima je poginula princeza Dajana
podsecaju na jedan plan da se u Zenevi ubije Slobodan Milosevic,
tadasnji predsednik Srbije.
Tomlinson je rekao da je u neutvrdjeno vreme, a tokom svoje sluzbe u
MI-6, dosao do saznanja da njegova agentura planira da izvrsi atentat
na Slobodana Milosevica. Atentat je trebalo da bude izvrsen tako sto bi
se na utvrdjenoj deonici puta u Zenevi ili oko nje, u oci Milosevicevog
vozaca generala policije Sente Milenkovica, dok vozilo ide vecom
brzinom, uperio laserski zrak koji bi ga oslepio, pa bi doslo do
saobracajne nesrece.
Pretpostavka je bila da bi vozilo predsednika Srbije skrenulo s puta i
usmrtilo ga u Zenevskom jezeru. Sve bi ispalo kao saobracajka i
Svajcarcima bi samo preostalo da izjave sausece potresenoj Srbiji i
porodici Milosevic.
Zvanicno, naravno, MI6 je odbacio Tomlinsonovu pricu, jer se, navodno,
njihovi agenti se bave prikupljanjem, obradom i plasmanom informacija,
a ne "direktnom akcijom". Unutrasnja tajna policija MI-5 jeste
povremeno ubijala irske teroriste na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva
� ali i u inostranstvu. A strane sefove drzava MI6 nije nikada
likvidirala.
Zato je MI6 svog bivseg agenta Ricarda Tomlinsona predstavila kao
psihicki labilanu osobu, koju su zato i najurili 1996. iz ove tajne
sluzbe.
Cudno je, medjutim, da je Tomlinson u Parizu bio lisen slobode na
britanski zahtev zbog "pokusaja da objavi drzavne tajne". Kasnije je
oslobodjen, jer Britanci nisu Francuzima precizno rekli sta je to ovaj
agent odao.
Skotland jard je u zimu 1999. poceo istragu i o saradnji britanske
tajne sluzbe sa jednim holandskim krijumcarem umetnina, koji je,
izmedju ostalog, tvrdio da je sa Londonom i srpskim kriminalcima
ugovarao ubistvo jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica. Ovu
pricu objavio je londonski "Tajms". Mihel van Rejn, koji je prema
sopstvenoj prici, od Britanaca zauzvrat dobio zeleno svetlo za
krijumcarenje umetnina, kada nije isplacen, pretio je da ce na
internetu da objavi detalje poslovanja sa britanskim spijunskima MI6,
koji rekli da ubije Milosevica. Van Rejn je tvrdio da tokom decenije
posla sa Britancima nije trazio novac, izuzimajuci za planiranje
Milosevicevog ubistva, nego samo odresene ruke da trguje. Za
Milosevica, kako je rekao, trazio je ekvivalent cene jednog lovca
"harijer", odnosno oko 15 miliona funti.
- Znam da ne mogu da pobedim britansku vladu, obavestajnu sluzbu MI6,
Skotland jard, ali ne nameravam ni da se priklonim - rekao je Van Rejn.
Jedan bivsi policajac rekao je da je Van Rejn "umesan u 90 odsto
svetske trgovine krijumcarenim umetninama i da zeli da se uplete i u
preostalih 10 odsto". Time je ova engleska prica o likvidaciji
Slobodana Milosevica zavrsena kao novinski trac.

Naslov: Re: ATENTATI NA PREDSEDNIKA Čet Avg 06, 2009 8:45 pm

BOMBARDOVANJE REZIDENCIJE
Tokom 1999. godine Amerikancima je bilo najvaznije smenjivanje samog
Slobodana Milosevica. Mnogi politicki analiticari smatraju da je
agresija NATO na Jugoslaviju bila samo jedan od nacina da se ugrozi
pozicija predsednika Jugoslavije i gubitkom Kosmeta natera na
abdikaciju. Tek potom, tokom 2000. i Amerikancima i Albancima, koji su
upotrebljeni kao NATO pesadija, bice im cilj nezavisnost Kosova. I ta
politicka teza bila je u funkciji politickog unistenja Slobodana
Milosevica.
Agresija NATO zapoceta je 24. marta 1999. a zavrsena je 10. juna 1999.
godine. U noci 22. aprila 1999. godine NATO je bombardovao zvanicnu
rezidenciju predsednika Jugoslavije, sto je vlada Srbije ocenila kao
"organizovani kriminalni teroristicki akt".
Leonard Senford iz Vasingtona i Forest Smit iz San Franciska u
zajednickoj studiji "Pokusaji ubistva i drugi napadi na jugoslovenske
lidere", koja je avgusta 1999. razmatrana na prvom javnom sastanku
Nezavisne istrazne komisije za ispitivanje zlocina protiv naroda
Jugoslavije odrzanom u Njujorku, utvrdili su da su se americki i NATO
lideri tajno dogovarali da ubiju predsednika SR Jugoslavije, kao i
druge visokorangirane vladine funkcionere. Zato su kao ciljeve
bombardovanja odredjivali zgrade i druge objekte u kojima su ocekivali
da ce u tom trenutku boraviti civilni politicari i funkcioneri. Prema
americkom i medjunarodnom pravu, tajni dogovori o ubijanju sefa drzave
i drugih civilnih vladinih funkcionera, kao i unistavanju civilnih
vladinih zdanja su strogo zabranjeni.
Americko pravo zabranjuje svakoj osobi zaposlenoj u americkoj
administraciji ili ovlascenoj da radi u njeno ime da ucestvuje u zaveri
ili se angazuje u izvrsenju nekog ubistva. Da bi precizirao legalne
norme, predsednik Dzimi Karter je decembra 1981. godine izvrsnim
naredjenjem broj 12333 reagovao na neprijatna otkrica u javnosti niza
pokusaja ubistva stranih politicara koje su americki agenti
obavestajnih sluzbi pocinili protiv lidera raznih stranih drzava
sezdesetih i sedamdesetih godina. Ubistvo ili pokusaj ubistva stranog
lidera u direktnoj je suprotnosti s normama medjunarodnog prava, a
posebno Zenevskom konvencijom.
- Predsednik Klinton je odlucio da podigne usaglasenu kampanju radi
uklanjanja Slobodana Milosevica sa vlasti. Klinton je ovlastio americke
vojne i obavestajne funkcionere da podstaknu visoke jugoslovenske vojne
licnosti da se okrenu protiv Milosevica - pa cak pokusaju puc - objavio
je novinar Dojl Makmanus u "Los Andjeles tajmsu" 27. juna 1999. godine.
Tokom 79 dana kampanje bombardovanja Jugoslavije, lideri NATO su
namerno i nezakonito ciljali na predsednika Slobodana Milosevica,
naglasili su u svojoj studiji Leonard Senford iz Vasingtona i Forest
Smit iz San Franciska.
Kuce, kancelarije, civilne uprave i mesta cesto posecivana od civilnih
vladinih funkcionera surovo su bombardovani. Ova bombardovanja su
obavljana na koordinirani, sistematski nacin, a funkcioneri NATO su
posredno ali jasno priznavali da je cilj ovakvih bombardovanja ubistvo
legalno izabranih ili imenovanih civilnih vladinih funkcionera,
ukljucujuci sefa drzave.
Vazdusni napad aviona NATO 22. aprila 1999. godine je demolirao
rezidenciju Slobodana Milosevica, predsednika SR Jugoslavije, i njegove
porodice. Cetiri bombe pogodile su dnevnu sobu, trpezariju i spavacu
sobu. Zapitan u televizijskom intervjuu da li je napad na rezidenciju
dokaz kako je jugoslovenski predsednik "pokretni cilj", bivsi visoki
funkcioner Pentagona Ronald Hacet je odgovorio:
- Svakako da on to jeste, ne postavlja se uopste pitanje sta smo mi
zeleli da postignemo napadom na tu kucu.
Leonard Senford iz Vasingtona i Forest Smit iz San Franciska, autori
studije zakljucuju da su SAD i NATO namerno planirajuci likvidacije
visokih jugoslovenskih i srpskih funkcionera odgovorni za krsenje
striktnih normi medjunarodnog prava, a da su americki politicki i vojni
planeri prekrsili zakone svoje zemlje.
I univerzitetski profesor Gavro Perazic je tim povodom je rekao da
"bombardovanje rezidencije predsednika Jugoslavije, po svom opstem
karakteru, predstavlja akt atentata sa posebnim obelezjem i
indentifikuje se sa terorizmom".
- Bombardovanje ili raketiranje izvrseno je nocu, znaci potajno, i to
tako da je odbrana, pa cak i identifikovanje neprijateljskih aviona
bilo nemoguce. I agresor je, preko svog ovlascenog portparola, priznao
da je nameravao da ubije ustavnog sefa drzave!
Pored jasne namere da se izvrsi atentat i ubije predsednik Jugoslavije,
tu je, smatra profesor Gavro Perazic, impliciran i zaverenicki metod
organizovanja i izvrsenja dela. Kao i teroristicka taktika, koja je
karakterisala citavu agresiju protiv SRJ kao suverene zemlje, koja
nikog prethodno nije napala ili izazvala rat.
Americki zvanicni izvestaji ukazivali su da se rezidencija, kao objekt
u NATO kartama i na listi meta oznacavala kao "komandni punkt", pa
prema tome i kao vojni cilj. A po takvom tumacenju to je za SAD i NATO
bio i "pravno dozvoljeni cilj" za napade!
- Da se ne zavaravamo, i organizatori i izvodjaci napada bombama i
raketama, znali su, i to precizno, za lokaciju rezidencije koju su
mnogi od njih posecivali. U njenoj okolini - sto i laici znaju - nije
bilo nikakvog vojnog objekta. A valjda je rukovodstvo NATO-a znalo da
sa krova rezidencijalnog objekta ne dejstvuje nikakav mitraljez, a
kamoli protivavionska artiljerija, kao i to da se odaje rezidencije ne
koriste za bilo kakve vojne potrebe � izjavio je profesor Gavro Perazic
listu "Politika" - Mnogi Beogradjani, ali i stranci, znaju da je ta
kuca na Dedinju, u veoma sirokom precniku, okruzena civilnim zgradama,
ali i humanitarnim objektima, bolnicama na primer. Ali, ni one nisu
bile postedjene. Najzad, planeri, komandanti i izvrsioci atentata
morali su znati da je porodica predsednika na okupu, te da svi kao
civili uzivaju opstu zastitu!
Pitao sam dr Radosa Ljusica iz Beograda kako komentarise stav vladajuce
stranke i drzavnih medija da je bombardovanje rezidencije predsednika
SRJ bio zapravo atentat na Slobodana Milosevica?
- Nasoj javnosti nije poznata cinjenica da predsednik u vreme
bombardovanja nije boravio u toj kuci, pa samim tim nije mogao da bude
meta takvog atentata. Predsednik SRJ je bio dovoljno mudar da se skloni
na sigurnije mesto � kaze dr Rados Ljuic i dodaje - Ovaj napad nije
atentat i zato je smo bili u ratu jedna od zaracenih strana. Za mene je
vest o atentatu na Slobodana Milosevica samo jedna u nizu gluposti koje
su se mogle u to vreme cuti sa drzavnih medija.

Naslov: Re: ATENTATI NA PREDSEDNIKA Čet Avg 06, 2009 8:47 pm

RAKETIRANJE SKLONISTA U DOBANOVCIMA
NATO u pocetku oruzane intervencije nije nameravao da likvidira
jugoslovenskog predsednika. U prvoj fazi ofanzive napadi na zapovedna
mesta izvodili su se klasicnim razornim bombama, kalibra 907 kilograma,
i to iskljucivo na objekte komandi RV i PVO. Tek u drugoj fazi, kada je
zakljuceno da bombardovanje nije potreslo Milosevica i srpski narod,
izvedeni su napadi na rezidencije i sklonista politickih funkcionera
SRJ.
Marko Custic, analiticar zagrebalckog lista "Nacional" je 2.juna 1999.
pisao da se Slobodan Milosevic za vreme agresije NATO skrivao u svojoj
"vucjoj jami u Dobanovcima". Skloniste je gradjeno od petmetarskog
betona.
To je vojno podzemno skloniste, odnosno Stab vrhovnog komandanta VJ
SRJ, koji moze da izdrzi i nuklearni udar.
Dobanovacka suma tocno je na pola puta izmedju civilnog aerodroma u
Surcinu i vojnog na Batajnici, a u blizini su i Centar za obuku
specijalaca MUP-a Srbije, Vojno-rekreacijski centar i komanda Lovackog
puka i Raketne brigade PVO-a, Stab vazdusne obrane Beograda. Svi su ti
objekti togom agresije NATO vise puta bombardirani.
Hrvatski general Anton Tus, nekada komandant RV JNA, medjutim, javno je
govorio da se Slobodan Milosevic nije dugo zadrzavao na komandnom mestu
u Dobanovcima. Po njegovoj proceni Milosevicu je tokom agresije NATO
bilo lakse da se maskira masom zitelja Beograda, nego da boravi u nekom
od podzemnih sklonista:
- Ratni stab u Dobanovcima bio je namenjen Josipu Brozu Titu. Cim je
izgradjen 1978. stab je bio direktno povezan sa Predsednistvom SFRJ,
Generalstabom JNA, glavnim komandnim mestom RV i PVO, kao i drugim
vaznim institucijama civilne i vojne vlasti. Dobanovci su na strateski
idealnom polozaju - dovoljno blizu i dovoljno daleko Beogradu, tako da,
na primer, gradska guzva ne bi ometala moguci Milosevicev beg � izjavio
je general Anton Tus.
NATO je bombardirao Milosevicev ratni stab u Dobanovcima bombama GBU-28
"Bunker buster", teskim 2300 kilograma, samo da bi mu pokazao da nigde
nece imati mira. Bomba GBU-28 je nacinjena od artiljerijske cevi, koja
svojom velikom kinetickom energijom probija utvrdjenje i aktivira se
unutra.
Te su bombe razvijene u posle iracke okupacije Kuvajta. Od proizvodnje
prvog prototipa, testova, do isporuke prvih bombi za uporabu protiv
Iracana proslo je samo 28 dana. Na testovima GBU-28 je pokazala da bez
problema probija vise od sest metara betona, ili oko tridesetak metara
debeo sloj zemlje. Tokom "Pustinjske oluje" lovci-bombarderi F-111F,
koji uz F-15E jedini nose te bombe, bacili su na iracke stabove samo
dva kompleta GBU-28.
Za ovu bombu razvijen je posebni "pametni" upaljac. Aktiviranje bombe
kontrolise se malim kompjutorom koji razlikuje zemlju, beton i pesak.
Moze se programirati da se aktivira tek posto probije nekoliko slojeva
betona ili na tacno odredjenoj dubini. Kada se bomba GBU-28 pokazala
kao dovoljno dobro oruzje, 1997. godinu je Pentagon narucio 161 komad
za 18 miliona dolara. U napadima NATO na Srbiju bomba GBU-28 prvi put
je koriscena prilikom bombardovanja komandi Vojske Jugoslavije na
Avali.
Nad Srbijom je svoje vatreno krstenje imao i novi americki borbeni
sistem nazvan JDAM - "Joint Direct Attack Munition". Radi se o dodatku
koji se montira na repove konvencionalnih bombi, polutonske bombe Mk-83
i jednotonske Mk-84. JDAM omogucava da bomba bude bacena s velike
visine i s udaljenosti vece od 25 kilometara i potom se navodi u
slobodnom padu putem preko satelita. Potvrdjeno je da su bombe sistema
JDAM bacane na podzemne vojne baze VJ i sklonista za vojnu tehniku i
osoblje u Rakovici, Starim Banovcima, Dobanovcima, Kosmaju, na
Generalstab VJ u Beogradu, na aerodrome u Pristini, Batajnici i
Ponikvama.
Prema informacijama americke vojne obavestajne sluzbe komandant
Slobodan Miloseveic tokom agresije NATO u nekoliko navrata skrivao se i
u atomskom sklonistu Strazevica u Rakovici. U njega se ulazi kroz
sistem cik-cak tunela s armirano betonskim i pomicnim vratima. Posle
toga se dolazi u glavni tunel, dug 300 metara i dovoljno sirok da se
njime mogu kretati i vozila. Na kraju tunela, nekoliko stotina metara
ispod zemlje, nalaze se dvorane u kojima je boravilo vise stotina
ljudi.
Strazevica je bila komandno mesto Vermahta tokom Drugog svetskog rata.
Ima dva izlaza, jedan je maskiran zgradom, a drugi se nalazi u krugu
jedne fabrike.
U prvih dva meseca bombardovanja na komandna mesta i komunikacijsku
infrastruktru VJ i Vrhovne komande izvrseno je oko 820 napada. I dva
ataka na stab Vrhovnog komandanta i predsednika SRJ. Oba bombardovanja
su promasila svoj cilj � Slobodan Milosevic nije likvidiran.
O tome Dragan Kojadinovic, direktor Studija B ima svoju teoriju da je
Milosevic tokom rata bio "njihov" covek.
- Tokom agresije na SRJ bilo je situacija kada smo gledali kako rakete
prolaze pored ovih prozora, kao ribice u akvarijumu, i vidjeli smo da
je NATO bio vrlo precizan. Sve price o njihovim promasajima su
"prazne". Mislim da je jedan od ciljeva NATO-a bio da nam pokaze da
moze da pogodi sta god hoce. Ako je to zaista tako i ako je njima sam
Slobodan Milosevic veliki problem, oni su mogli sedam dana pre te
agresije da pogode mesto gdje se nalazi Slobodan Milosevic. Tada su
znali gde je. To bi bio teroristicki cin, ali su mogli da ga obrazloze
i kazu: "Imali smo varijantu da sklonimo coveka koji smeta i vama i
nama, ili da bude ono sto je kasnije bilo". Zasto oni to nisu uradili?
Sve to nas vraca na pricu da je Slobodan Milosevic covek Amerike i da
im jos treba, jer da je njima problem Milosevic, oni bi mogli da ga
rese, pa makar to bilo i na tako brutalan nacin. Licno, apsolutno nista
lose ne zelim, ni Slobodanu Milosevicu, ni njegovoj porodici. Dovoljno
je bogat i ima jos dovoljno godina zivota da bi mogao mirnije da zivi.
Vec dugo je u zlatnom kavezu, a kavez je kavez � kaze Dragan
Kojadinovic, prvi covek televizije i radija Studija B.
kojadinoviću mi ćemo se vratiti!!!!!!!! ATENTATI NA PREDSEDNIKA 804224