O MESECIMA (2)

1. the links are visible fr forum members only 2. One has to post something in order to see links 3. please do not duplicate posts ie. to post all the time the same thing or only smileys, this will be considered as spam and you will be removed from forum! THANK YOU - YOU BALKAN-CAFFE

Naslov: O MESECIMA (2) Ned Sep 02, 2007 11:22 am

JUL

Narodna imena za jul: zar, zarki, lepec, biljar, zetvar, ilijnski, svetoilinski.

Kod Hrvata: srpanj

Latinski: quintilis, julius

Engleski: july

Juli je, mnogi kazu, najlepsi letnji mesec. Dani su tada dugi, vrucine
podnosljive, priroda je nabujala a pijace su pune voca i povrca. I
pocinje sezona godisnjih odmora.

Juli od davnina ima 31 dan. U najstarije doba drevnog Rima zvao se
prosto, peti, tj. Quintilis, jer je bio peti po redu mesec u tadasnjem
kalendaru, koji je imao svega deset meseci. Reformom legendarnog
rimskog kralja Nume Pompilija (715-673), kalendar je dobo jos dva
meseca, januar i februar, pa je tako mesec Quintilis postao sedmi po
redu, ali je svoj naziv zadrzao sve do 44. godine pre nove ere. Tada je
Senat usvojio odluku, da se Quintilis nazove Julius u cast Gaja Julija
Cezara.

Cezar je rodjen 12. jula 100. godine pre nase ere, a ubijen je 15. marta 44. godine pre nase ere.

O MESECIMA (2) 144-2

AVGUST

Narodna imena za avgust: ruin, srpen, gumnik, makaven, gospoidjinski, vlikogospodjinski, prabrazdenski.

Kod Hrvata: kolovoz

Latinski: sextilis, zatim augustus

Engleski: august

U vreme najstarijeg kalendara drevnih Rimljana, po kome je godina
pocinjala prvog marta, avgust je bio sesti mesec po redu, te se tako i
zvao - Sextilis tj. "sesti". U to doba Sextilis je imao svega 29 dana,
kao uostalom i januar, april, jun, septembar, novembar i decembar.
Mart, maj, jul i oktobar su imali po 31 dan, dok je februar imao 28.
Sve ukupno bilo je 355 dana u godini sto je gotovo savrseno odgovaralo
lunarnom kalendaru. Ali posto se priroda ponasa u skladu sa kretanjem
Sunca (a ne Meseca), bilo je nuzno kad-tad preci na solarni kalendar
koji ima 365 dana.

To se desilo 45. godine pre nove ere, u vidu Cezarove reforme
kalendara. Godina je dobila dodatnih 11 dana, tako sto su januaru,
septembru i novembru dodata po dva dana, te su oni od tada imali po 31
dan, a april, jun, sextilis i decembar su dobili po jedan dan. Dakle
"sesti" mesec je od tada imao 30 dana.

Kao sto smo vec objasnili, 45. gdine stare ere, rimski Senat je u cast
Julija Cezara mesec Quintilis nazvao Julius. Nekoliko decenija kasnije,
8. godine pre Hrista, Senat je odlucio da i Oktavijan Avgust, Cezarov
usvojeni sin i naslednik, a zatim i prvi rimski car, dobije svoj mesec,
pa je Sextilis promenio ime u Augustus.

Ta naizgled sasvim bezazlena odluka imala je nekoliko posledica po ceo
kalendar. Kako je tada Sextilis imao "svega" 30 dana (dakle, jedan dan
manje od jula) odluceno je da se od februara oduzme jedan dan i doda
avgustu. Ali, tada je ispalo da tri meseca zaredom (jul,avgust i
septembar) imaju 31 dan, sto nije bilo prakticno, te su usledile jos
neke izmene.

Od davnina se vreli avgustovski dani zovu "pasji dani", sto se dovodilo u vezu sa zvezdom Sirius.

Naslov: Re: O MESECIMA (2) Ned Sep 02, 2007 11:23 am

SEPTEMBAR

Narodna imena za septembar: vresen, grozdober, gruden, miholjski, malogospodjinski, bugurojcin.

Kod Hrvata: rujan

Latinski: septem

Engleski: september

Septembar je mesec, kada se u vazduhu vec oseca lagani miris jeseni.
Dani postaju sve kraci, a letnje zege zamenjuju prijatni dani. Dolaze
mladi orasi, u vinogradima bere se grozdje a laste se spremaju na put.

U najstarije doba drevnog Rima godina je imala svega deset meseci. Septembar je bio sedmi po redu, te se tako i zvao - septem.

Medjutim kada su godini dodata jos dva meseca, januar i februar,
redosled meseci se pomerio, ali su svi oni ipak zadrzali svoje stare
nazive, pa je tako ispalo da se deveti mesec zove sedmi.

U pocetku, po republikanskom kalendaru, septembar je imao 29 dana. Taj
republikanski kalendar se zasnivao na kretanju Meseca (lunarni
kalendar) i imao je svega 355 dana. Kako se priroda medjutim vlada po
Suncu (a ne po Mesecu), Cezar je sproveo reformu kalendara dodavsi
nekim mesecima dan ili dva, i od tada godina po tom Cezarovom
(julijanskom) kalendaru ima 365 dana. Tom prilikom septembar je
narastao za dva dana i imao je ukupno 31 dan.

Ali kada je rimski Senat doneo odluku da avgust mesec, koji je do tada
imao 30 dana, dobije jos jedan dan, ispostavilo se da cak tri meseca
zaredom (jul, avgust i septembar) imaju maksimalan broj dana, 31. Posto
se juli nije smeo dirati, jer je pripadao velikom Cezaru, ostalo je da
se septembar skrati za jedan dan. Taj septembarski dan, je dodeljen
oktobru.

23. septembra (ili dan ranije) zavrsava se leto. Tog dana Sunce izlazi
tacno na istoku, a zalazi tacno na zapadu. Dan i noc su jednaki i traju
po 12 sati. Tada pocinje jesen. Dan se zove jesenji ekvinocij ili
jesenja ravnodnevnica. Na Zemljinoj juznoj polulopti, tog dana se
zavrsava zima i pocinje prolece.

O MESECIMA (2) 144-4

OKTOBAR

Narodna imena za oktobar: pazdernik, rzijen, pejcin mesec, mitrov, mitrovski, mitovstak, lucinski, lucinstak

Kod Hrvata: listopad

Latinski: october

Engleski: october

Oktobar je deseti mesec po gregorijanskom kalendaru i ima 31 dan. U
starom Rimu po tzv. republikanskom kalendaru, oktobar je bio osmi mesec
po redu, pa se tako i zvao - okrobar od latinskog "octo" (osam). Kad su
reformom kalendara godini dodata jos dva meseca (januar i februar),
oktobar je dosao na deseto mesto, ali je zadrzao staro ime. To je bio
slucaj i sa nekim drugim mesecima.

Po republikanskom kalendaru oktobar je imao 31 dan. Reformom tog
kalendara oktobar je skracen za jedan dan, te je tako imao 30 dana.
Medjutim, kad je rimski Senat 8. godine pre nove ere, doneo odluku da
mesec avgust dobije jos jedan dan, kako bi se izjednacio sa julom
nastao je problem, jer su cak tri meseca zaredom imala po 31 dan: jul,
agust i septembar. Rimljanima, po svemu sudeci, nije bilo tesko da
menjaju svoj kalendar, pa su tako napravili i ovu izmenu. Jul i avgust
se nisu menjali, jer su pripadali Juliju Cezaru i Oktavijanu Avgustu,
ali ostali meseci nisu bili toliko vazni, te je od septembra, koji je
imao 31 dan, oduzet jedan dan i dodat oktobru. Od tada pa do danas
oktobar ima 31 dan. To je imalo posledice i na sledeci mesec, tj.
novembar.

Oktobar je najlepsi mesec u doba jeseni. Dani u njemu mogu biti vrlo
prijatni, ni suvise hladni, ni suvise topli. Oktobar je idealan za
planinarenje. U oktobru se cela priroda boji u zlatno, a lisce opada.
Zbog toga neki narodi ovaj mesec zovu - listopad. Priroda se u oktobru
sprema na pocinak.

Naslov: Re: O MESECIMA (2) Ned Sep 02, 2007 11:23 am

NOVEMBAR

Narodna imena za novembar: gruden, studen, listopad, pazdernik, mratinji, mratinjski, mratinstak, svetoandrejski, arandjeoski.

Kod Hrvata: studeni

Latinski: november

Engleski: november

Kada bi birali "najruzniji" mesec, vecina ljudi bi se odlucila za
novembar. Dani su u novembru kratki, nebo prekriveno teskim, sivim
oblacima, kise su dosadne i duge. Neka vlazna hladnoca uvlaci se u
kosti, a ujutro je tako tesko ustati iz toplog kreveta. Novembar je
tuzan i sumoran mesec.

Ipak, i on zna da iznenadi, pa nekad dopusti Suncu da ogreje zemlju. Ali, to se dogadja retko i traje kratko.

Novembar je jedanaesti mesec po redu u gregorijanskom kalendaru, i ima
30 dana. Njegovo ime proizvod je ekvilibristike starorimskih
reformatora kalendara. Ono dolazi od latinske reci "novem", sto znaci
devet i u pocetku je to bilo u redu, jer je novembar bio deveti mesec
po starom, republikanskom kalendaru. Ali kada su kalendaru dodata jos
dva meseca, januar i februar, novembar nije menjao ime iako je postao
jedanaesti mesec. Iste probleme imaju i septembar i oktobar, sto smo
vec objasnili.

U pocetku, novembar je imao 29 dana, ali nakon reforme kalendara koju
je inaugurirao Julije Cezar ovaj mesec je dobio dva dana, te je od tada
imao - 31 dan.

Ali, Sekstilis je imao 30 dana i kad je taj mesec posvecen Oktavijanu
Avgustu, po odluci Senata dobio je i on jos jedan dan. To je izazvalo
sledece promene. Da ne bi dva ili vise meseca imali isti broj dana,
septembar je skracen za jedan dan koji je dodat oktobru, a novembru je
oduzet dan koji dodat decembru.

Tako je ostalo do danas.

O MESECIMA (2) 144-6

DECEMBAR

Narodna imena za decembar: studen, nikoljstak, �oko svetog Nikole�, bozicni, koledar.

Kod Hrvata: prosinac

Latinski: december

Engleski: december

Decembar je mozda, jos i najveseliji mesec. Na ovim geografskim
sirinama u decembru obicno padne prvi sneg, koji deca toliko vole i sa
nekim svecanim raspolozenjem docekuju.

Decembar je veseo, jer se u njemu jasno osecaju predstojeci praznici -
Bozicni i novogodisnji. Uz napomenu, da postoje dva Bozica; jedan je
katolicki koji pada 25. decembra, a drugi je pravoslavni i on se slavi
14 dana kasnije, znaci 07. januara. A u sredini izmedju njih je nova
godina.

Uostalom, decembar je bio praznicni mesec jos kod starih Rimljana, koji
su 17. decembra pocinjali proslavu Saturnalija. Saturnalije su bile
najveseliji rimski praznik.

Tih svecarskih dana nije se radilo, delili su se pokloni, priredjivane
su gozbe, a robovi su dobijali nevidjenu slobodu da se lepo oblace i da
nista ne rade. Cak su mogli da jedu za gospodarevom trpezom, desavalo
se da su zamenjivali uloge sa svojim gospodarima te su oni zapovedali,
a gospodari ih sluzili.

Zatim se birao privremeni kralj, koga su svi redom tih dana slusali.

Saturnalije su bile posvecene bogu Saturnu i trajale su tri dana, sve dok Kaligula nije odlucio da se slave pet dana.

Ovaj praznik se nakon IV veka stopio sa Bozicem.

U decembru pada i Hanuka, jevrejski praznik svetlosti; proslava
oslobodjenja jevrejske drzave od helenistickih okupatora (sto je bilo u
III veku) i ponovnog posvecenja Jerusalimskog hrama.

U nasim krajevima postoji obicaj da se od 13. do 25. decembra, svakog
dana prati kakvo je vreme, te se po tome predvidja i vreme za citavu
narednu godinu. Svaki taj dan predstavlja jedan mesec: 13. je januar,
14. je februar itd. Pa ako je 13. decembra lep dan, takav ce biti i ceo
januar.

Decembar je dvanaesti i posladnji mesec u godini po gregorijanskom
kalendaru, i ima 31 dan. Ime mu dolazi od latinskog "decem" (deset),
jer je po starom republikanskom kalendaru on bio deseti mesec po redu u
godini. Isti slucaj imamo i sa septembrom, oktobrom i novembrom o cemu
smo vec pisali. Po tom republikanskom kalendaru decembar je imao 29
dana, zatim je Cezarovom reformom dobio jos jedan dan. Tada su svi
meseci imali 30 ili 31 dan (izuzev februara, koji je imao 29 dana -
odnosno 30 svake prestupne godine). Ali 44. godine pre nove ere,
odlukom rimskog Senata mesec Quintilis, koji je imao 31 dan, posve�en
je Cezaru, a 8. godine pre nove ere, mesec Sextilis, koji je imao 30
dana, je posve�en Avgustu. Zatim je avgustu dodat jedan dan, da bi imao
koliko i Cezarov jul (uzet je od februara), septembru je oduzet dan,
oktobru je dodat dan, novembru oduzet, a konacno decembru dodat. Sve to
je bilo nuzno da bi meseci naizmenicno imali 30 odnosno 31 dan. Tako od
tada decembar ima 31 dan.

22. decembra na severnoj Zemljinoj polulopti pocinje zima. Sunce je
tada ispod ekvatora u najnizoj tacki i njegovi zraci udaraju pod pravim
uglom zimski povratnik. Tog dana noc je najduza u godini, a dan
najkraci. To je dan zimskog solsticija ili zimske karatkodnevnice. U
isto vreme na juznoj zemljinoj polulopti pocinje leto.